Pomracenje

Verovanja

Zanimljivosti

Pomracenja za istoriju

Rečnik

Stvarno kretanje

emlja se okrece oko Sunca. Na tom putu oko Sunca Zemlja se istovremeno obrce i oko svoje ose. Nacini 365 takvih obrtaja ili rotacija dok jednom obidje Sunce. Ali osa oko koje se Zemlja rotira ne stoji pod pravim uglom u odnosu na ravan putanje vec je malo nagnuta i zbog toga Sunce ne greje jednako obe Zemljine polulopte tokom cele godine. Zbog toga na nasoj planeti postoje razlicita godisnja doba. U toku godine Zemlja zauzima cetiri karakteristicna polozaja u odnosu na Sunce.

1) 21*. mart. Tog dana za Zemljane Sunce izlazi tacno na istoku, a zalazi na zapadu. Dan i noc traju po 12 sati i jednaki su. Suncevi zraci udaraju pod pravim uglom Zemljin ekvator. To je dan prolecnog ekvinocija (lat. aequs = jednak, nox = noc) tj. dan prolecne ravnodnevice. U Novom Sadu, maloj crvenoj tackici na nasem globusu, (i na celoj severnoj Zemljinoj polulopti) pocinje prolece.

2) 22. jun. Sunce gleda pravo u severnu povratnicu (najvisu paralelu do koje Sunce dolazi) i nalazi se u najvisoj tacki na nebu severne Zemljine polulopte. Taj dan se zove letnji solsticij (lat. sol= Sunce, sistere = stati) ili letnja dugodnevnica. Tada je dan najduzi u godini, a noc najkrace. Pocinje leto.

3) Leto se zavrsava 23. septembra. Tog dana Sunce izlazi na istoku, a zalazi na zapadu. Dan i noc su opet jednaki i traju po 12 sati. Pocinje jesen. Dan se zove jesenji ekvinocij ili jesenja ravnodnevnica.

4) Posmatrano iz Novog Sada (uostalom i sa cele severne polulopte) 22. decembra Sunce se nalazi ispod ekvatora u najnizoj tacki i njegovi zraci udaraju pod pravim uglom zimski povratnik. Pocinje zima. Noc je najduza u godini, a dan najkraci. To je dan zimskog solsticija ili zimske karatkodnevnice.

Naravno, na juznoj polulopti je sve obrnuto. Kada je kod nas zima njima je leto, kad je kod nas dan najkraci, njima je najduzi (to je zato sto oni zive naglavacke).

Brzina Zemlje nije tokom puta konstantna nego u proseku iznosi 29,79 km/s. Tom brzinom Zemlja prevali put od oko 950 miliona kilometara i obidje Sunce za 365.24219 dana sto je jedna tropska godina.

*(U slucaju prestupne godine navedeni datumi se pomeraju za jedan dan)

Prividno kretanje

Sve ovo sto je gore opisano drukcije se dozivljava na samoj Zemlji. Tu izgleda da se Sunce krece a da Zemlja miruje. Posle 22. decembra Sunce svaki dan sve vise odskace na nebu. To traje do 22. juna posle cega  je kulminacija Sunca sve bliza horizontu.

Za godinu dana Sunce nacini pun krug oko Zemlje sto znaci da ono po nebu putuje brzinom nesto manje od 1? na dan (360? : 365 dana).

Posto je Zemljina putanja elipticna, razdaljina Zemlje od Sunca se tokom godine menja, tj. Sunce nam je nekad blize, nekad dalje (od 147 100 000 km do 152 100 000 km). Shodno tome prividni precnik Sunca, kada nam je ono najblize iznosi 32`35", a 31`31" kada je najdalje od Zemlje (na srednjoj razdaljini je 32`01"). Prividni precnik Sunca utice na tip pomracenja Sunca.

Svetlosni zrak od Sunca do nase planete stigne za 499,012 sekundi ili za 8,3 minuta.

Sa Zemlje magnituda Sunca je -26,8m i ono je 600 000 puta sjajnije od punog meseca. Ali apsolutna magnituda Sunca iznosi +4,83M.

Sve sto je napred receno ponavlja se i na sledecoj slici, ali ovde cemo uneti i neke nove podatke.

Vidimo da se Sunce krece po ekliptici (moze se reci i Zemlja se krece po ekliptici, sto je zapravo blize istini).

Na tom putu 21. marta Sunce presece ekvator i preseli se na severnu nebesku hemisferu. Ta tacka u kojoj Sunce sece ekvator prelazeci na sever zove se gama (g) tacka. Svoje ime dobila je u starom veku po zodijackom znaku sazvezdja Ovna jer je Sunce u ta davna vremena seklo ekvator dok je boravilo u ovom sazvezdju. Drukcije se ta tacka zove prolecna tacka posto prolece pocinje sa dolaskom Sunca u tu tacku.

Danas, skoro dve hiljade godina kasnije, tacka prseka ekliptike i ekvatora se pomerila i nalazi se u sazvezdju Riba. Usled precesije gama tacka se pomera retrogradno po ekliptici brzinom od 50" za godinu dana.

Od gama tacke pocinje da se racuna rektascenzija. Posto se gama tacka krece po ekliptici to se i koordinate svih nebeskih tela vremenom menjaju.

U gama tacki rektascenzija Sunca je 0h, a deklinacija 0?.  Tri meseca kasnije Sunce dospeva u najvisu tacku na nebu i njegova deklinacija je +23? 27`. To se obicno dogodi 22. juna. Tada je rektascenzija Sunca 6h. Zatim Sunce pocinje lagano da se spusta i 23. septembra dospeva u jesenju tacku. Tada je ono u ravni sa ekvatorom te mu je deklinacija 0?. Rektascenzija iznosi 12h. Nakon toga sledeca karakteristicna tacka je 22. decembra kada se Sunce za stanovnike severne Zemljine polulopte nalazi u najnizoj tacki. Deklinacija Sunca tada je -23? 27`, a rektascenzija 18h.

Zodijak

Posmatrano sa Zemlje sve plaente, Mesec i Sunce prolaze tokom godine kroz  uzan pojas na nebu. Kako se u ovom pojasu nalaze uglavnom sazvezdja koja nose imena zivotinja jos u staro vreme pojas je nazvan zodijak.