yuam@iname.com

Pomracenje Sunca se moze vrlo jednostavno fotografisati pod uslovom da se preduzmu neophodne zastitne mere. Za ovu priliku mogu se koristiti skoro sve vrste fotoaparata. Naravno,  pozeljno je da objektiv ima sto vecu ziznu (fokalnu) daljinu da bi na filmu Sunce bilo veliko. Standardni objektiv od 50 mm daje sliku od 0.5 mm u precniku sto i nije bas nesto, dok onaj od 200 mm daje sliku od 1.9 mm, sto opet nije neka velika slika ali koliko para toliko muzike (objektivi su skupa roba). Zato, ako imate dovoljno novca a silno zelite da fotografisete pomracenje Sunca (zapamtite - ovo je poslednje pomracenje u ovom veku i milenijumu) preporucuje se da nabavite objektiv zizne daljine 500 mm koji daje sliku velicine 4.6 mm. Samo da skrenem paznju da je to velicina Suncevog diska koji je zaklonjen Mesecom te kada se uracuna i korona koja se vidi za vreme totaliteta, cela slika bi bila velika 9.2 mm. E sada, ukoliko se doda i tele-konvertor (barlou dodatak) koji udvostrucava zizu, disk Sunca se povecava na 9.2 mm, a zajedno sa koronom slika Sunca je velika negde oko 18 milimetara sto je znacajna velicina. Naravno, mora se paziti da se ne preteruje tako da ako koristite standardni 35 milimetarski format (lajka format) zizna daljina vase optike ne sme premasiti 2600 mm ukoliko zelite da vam Suncev disk bude ceo na fotografiji.

Medjutim u praksi se pokazalo da je optimum za najvecu ziznu daljinu 2000 mm. Ako se zeli fotografisati korona tokom totaliteta onda se koriste objektivi sa zizom od 1500 mm do 1800 mm (to vazi, naravno, za 35 mm-ski format). Medjutim ziza od 1000 mm zahteva lakse postavljanje Sunca na srediste snimka i moze da registruje duze koronarne plamenove. U tabeli 1. su date velicine Suncevog diska na filmu u zavisnosti od velicine zize.

Da bi se mogle fotografisati faze pomracenja Sunca potrebno je na fotoaparat postaviti filtere i to staklene solarne filtere ili majlar (mylar) filter. Obicno ovi filteri smanjuju Suncevu vidljivu i infracrvenu svetlost za faktor 100 000 (sto ce reci toliko puta). Mora se istaci da kljucnu ulogu igra filter faktor i izbor filma odredjene osetljivosti jer Sunce je vrlo jak izvor svetlosti (preporucuje se osetljivost ISO 50 do 100). Najbolji nacin da se utvrdi odgovarajuca ekspozicija je da se uradi kalibracioni test ne pomracenog Sunca. Znaci potrebno je ispucati ceo film na podnevno Sunce, sa fiksnim otvorom blende (f/8 do f/16) koristeci svaku ekspoziciju izmedju 1/1000 i 1/4 sekunde. Nakon sto se film razvije potrebno je uociti najbolje snimke i prilikom pomracenja koristiti takav otvor blende i takvu ekspoziciju.

Naravno, najzanimljiviji deo pomracenja je faza totaliteta. Za vreme tih nekoliko sekundi ili minuta moze se videti velicanstvena Sunceva korona, crvene prominencije i hromosfera. Veliki je izazov snimiti neku od ovih pojava i zato je potrebno dobro se pripremiti jer su u pitanju sekunde. Ono sto je veoma vazno da se zapamti je da se Sunce tokom totaliteta NIKAKO NE POSMATRA ILI FOTOGRAFISE KROZ BILO KAKAV ZASTITNI FILTER. Korona ima sjaj koji je nekoliko miliona puta manji od sjaja fotosfere Sunca, tako da je u potpunosti slobodno da se Sunce posmatra golim okom. Bilo kakva zastita ili filter bi samo smetali. Prosecan sjaj korone se menja u zavisnosti od rastojanja od ivice Suncevog diska odnosno unutrasnja korona je znatno sjajnija od spoljasnje. Najbolja fotografska strategija za njeno fotografisanje je da se fiksira neki otvor blende i da se uradi vise snimaka sa razlicitim ekspozicijama (na primer, od 1/1000 pa sve do 1 sekunde). Pozeljno je da se ovo uvezba jer za vreme pomracenja nece biti puno vremena za razmisljanje.

U tabeli 2. data su vremena ekspozicije za razlicite kombinacije osetljivosti filma (ISO), otvora blende (f/broj) i Suncevih karakteristika (hromosfere, prominencija, unutrasnje, sredisnje i spoljasnje korone). Upotreba tabele: prvo se odabere ISO osetljivost filma i zatim odabere zeljeni otvor blende. U odgovarajucoj koloni se, zatim, odabere vreme ekspozicije u zavisnosti od toga koja karakteristika Sunca se zeli snimiti (leva kolona donjeg dela tabele). Postoji mogucnost da se izracuna zeljeno vreme ekspozicije koristeci ?Q? faktor koji je takodje dat u tabeli. Ono sto treba ovde zapamtiti je da se velicine date u tabeli odnose na cisto nebo tokom fotografisanja i na koronu srednjeg sjaja. Ako vreme tokom fotografisanja nije takvo onda je potrebno uraditi vise razlicitih ekspozicija oko ekspozicije date u tabeli.

skracenice: NG - filter neutralne gustine; Rs - Suncev radijus (poluprecnik)

formula za izracunavanje vremena ekspozicije: t = f² / ( I x 2^Q)

gde su: t - vreme ekspozicije; f - f/broj; I - ISO osetljivost filma; Q - eksponent osvetljenosti

[1] Ekspozicije za delimicna pomracenja su takodje dobra i za prstenasta pomracenja

[2] Bejlijevi biseri su jako svetli i brzo se menjaju

[3] Ova ekspozicija vazi i za efekat dijamantskog prstena

Jos jedan zanimljv nacin da se fotografise pomracenje Sunca je da se faze pomracenja zabeleze na jedan snimak. Ovo je moguce ako se poseduje stacionarni fotoaparat koji moze da obavlja visestruke ekspozicije. Sunce se preko neba krece brzinom od 15 stepeni na sat i potrebno mu je preko tri sata da predje dijagonalno rastojanje snimka na fotoaparatu koji ima objektiv od 50 mm. Odgovarajuci polozaj fotoaparata za ovakav snimak se odredjuje metodom pokusaja i greske nekoliko dana pred fotografisanje. Sunce treba da se nalazi duz istocne (to je levo na severnoj hemisferi) ivice ili ugla snimka neposredno pre nego sto pomracenje pocne. Zatim se rade snimci na svakih pet minuta. Fotoaparat mora tokom procesa fotografisanja da ostane savrseno nepokretan i zato je pozeljno da se pricvrsti, recimo sa neku ogradu, posto se stativi za fotoaparate mogu lako prevrnuti. Ako se snima totalno pomracenje bice potrebno ukloniti solarni filter tokom faze totaliteta i uciniti duze ekspozicije (oko 1 sekunde) da bi se na snimku zabelezila i korona. Kada se razvije, fotografija ce prikazivati niz Sunaca, pri cemu ce svako Sunce biti u razlicitoj fazi pomracenja.

Srecno fotografisanje i posaljite nam vase snimke!     [jul 99]