Kliknite na sliku

U želji da pratim fotosferska kretanja na Suncu, konstruisao sam solarni teleskop, od ruskog turističkog durbina 50/600 mm dodavanjem tražioca i zaklona za projekciju Sunčevog lika veličine 10 cm. Ispred zaklona je nosač foto-aparata smešten što bliže optičkoj osi sistema, kako ne bi dolazilo do izobličenja slike. (sve ovo u nedostatku originalne Mylar folije – sunčevog filtra).

Prvo pojavljivanje veće grupe pega, pod oficijelnim rednim brojem 904, desilo se 10. avgusta. Po ciriškoj klasifikaciji, svrstao sam je u grupu D (sve pege su imale polusenku). Položaj dnevnog paralela i orijentaciju lika Sunca odredio sam koristeći dva snimka nepomičnim aparatom,a zatim sam preklapanjem odredio pravac Istok-Zapad. Za preciznije određivanje heliografskih koordinata treba nešto znanja srednjoškolske matematike i tzv. Porterov disk.

Sunčeve pege su zapravo pokreti plazme iz unutrašnjosti Sunca ka spoljnim slojevima, pod uticajem jakih magnetnih polja. U zavisnosti od njegovog usmerenja, ali i mase plazme, zavisi ponašanje tih, prema zemaljskim merilima, veoma prostranih oblasti. Sunčeve pege najdostupnije su amaterskim posmatranjima, jer ne zahtevaju specijalne instrumente, već se uočavaju na osnovu temperaturne razlike ,ponekad i golim okom.

U početku razvoja grupa se sastoji od dva jata malih pega na istoj heliografskoj širini, na rastojanju 3-4 stepena, ili stotinak hiljada km. Vremenom, izdvaja se veća pega vodilja, a sledi je pega pratilja, suprotnog magnetnog polariteta. Sve vodilje na jednoj hemisferi imaju isti polaritet, u ovom slučaju radi se o južnoj hemisferi, vodilja je severni – N pol, a pratilja južni – S pol ovog ogromnog prirodnog magneta. 90% svih pega su bipolarne grupe, što je bio slučaj i sada, čije kretanje sam pratio u toku 12 dana. Zanimljivo je proučavanje relativnih sopstvenih kretanja pega, koje zanemaruje dnevnu rotaciju Sunca. Mogu se uočiti zanimljive pojave: razilaženje pega, uticaj bliskih grupa jedna na drugu i sl.

Veličinu pege vodilje procenio sam kad se našla blizu centra diska na oko 30.000 km, dok je cela grupa zahvatila oblast od 150.000 km. Glavna pega ostala je kompaktna sve dok nije nestala na ivici zapadnog kraja diska, ali se vodilja skoro sasvim izgubila već nakon sedam dana.

Od 22. avgusta stupila je na scenu grupa po r.br. 905 koja je po nečemu izuzetna: ona ima obrnuti polaritet S-N, što je dokaz da je upravo otpočeo novi 11-godišnji ciklus magnetne aktivnosti, 24. po redu od kad se vrše merenja! Iako je još 31. jula primećeno kratkotrajno pojavljivanje usamljene pore s obrnutim magnetnim poljem, ovo se može smatrati pravim dokaznim materijalom. Sudeći po svemu, sledi period naizmeničnog pojavljivanja obeju vrsta pega, tako da će magnetograf satelita SOHO imati pune ruke posla. U narednih godinu-dve ne treba očekivati jake sunčeve oluje, a pege s obrnutim poljem pojavljivaće se na srednjim širinama od 30 stepeni iznad i ispod Sunčevog ekvatora. Eto razloga da nastavimo posmatranja, i sami se uverimo hoće li sve baš tako biti?

Kako se vidi na snimcima (moja suprva tri odgore, a četvrti sam preuzeo sa www.spaceweather.com), vodilja se 27.avgusta raspala na više manjih pega, čime je otpočeo kraj njenog burnog života.

(29.08.2006.)

vrh

AM Index

Sunce - detaljno o Suncu

Kretanje Sunca: stvarno i prividno kretanje, godišnja doba; zodijak

Nepredvidljivo Sunce

Eksplozija za istoriju - o najsnažnijom eksploziji na Suncu (4.11.2003.)