asteroidi

---

"Opasni" asteroid prošao nezapažen

Asteroid koji je pre pet godina uplašio i astronome i laike, jer je posle prvih merenja njegove putanje objavljeno da se uputio ka Zemlji, ponovo je 31. oktobra ove godine prošao pored planete na kojoj živimo, na mnogo manjem rastojanju, ali sada gotovo nezapažen.

Gledajući kroz teleskop, američki astronom Džim Skoti (Jim Scotti) je jedne noći pre pet godina, opazio bledu svetlu mrlju kako se kreće kroz sazvežđe Raka. Skoti je svoje otkriće prijavio Centru za male planete, tojest za mala nebeska tela, koji ga je registrovao pod nazivom "1997 XF11".

Astronomi su prvo usmerili svoje teleskope u koordinate koje je označio Skoti, a zatim su izračunali – ako nastavi ovim putem, asteroid će 2028. godine udariti u Zemlju, a kako je velik oko jednog kilometra, izazvaće katastrofu globalnih razmera. Prevedno na jednosatvniji jezik, to je značilo da će udar asteroida uništiti gotovo sav biljni i životinjski svet na Zemlji, uključiv i čoveka. Tako nešto se, prema naučnicima, dogodilo pre 75 miliona godina. Asteroid ili kometa udarili su u Zemlju, potpuno joj izmenili klimu i ona desetinama hiljada godina potom nije bila pogodna za život. Izumrlo je više od 95 odsto biljnih i životinjskih vrsta, a među njima i dinosaurusi.

Mediji su preneli tu zastrašujuću informaciju, uz napomenu da će "1997 XF11" 26. oktobra 2028. godine udariti u planetu na kojoj živimo. Udar će osloboditi 2.000 puta veću energiju od najjačeg nuklearnog oružja ikada isprobanog.

Usledila su višemesečna dodatna merenja brzine asteorida i njegove orbite. Ispostavilo se da asteroid "1997 XF11" ipak neće udariti u Zemlju ni 2028. godine, a ni koju godinu kasnije, već će proći kraj nje na udaljenosti od 954.000 kilometara, što je 2,5 puta više od srednje udaljenosti Meseca od Zemlje.

Kad se panika stišala, asteroid su gotovo zaboravili i astronomi, a on je nastavio da se kreće svojom izduženom elipsastom orbitom - u čijem je jednom centru asteroidni pojas između Marsa i Jupitera, a drugi leži iza Sunca, negde sa spoljne strane orbite Venere – i eto ga ponovo kraj Zemlje, ali ovog puta, 31. oktobra, udaljen samo 9,5 miliona kilometara, ali ipak dalje nego što će biti 2028. godine.

Astronomi ovog puta smiruju skeptike i tvrde da ne postoji nikakav razlog za strah, a njima se pruža prilika da proučavaju asteroid sa tako (astronomski) male udaljenosti. Ovoga puta čine to ne samo teleskopima, već i radarima, što će biti dosad najozbiljnije proučavanje nebeskog tela koje je prolazilo pored Zemlje potpuno neprimećeno tokom stotina miliona godina, a opaženo je tek pre pet.

Prvi snimci asteroida radarom iz američke pustinje Mohave, napravljeni krajem oktobra 2002. godine, omogućili su astronomima da izračunaju njegovu orbitu u sledećih 107 godina, sve do 2209. godine. Kažu nema nikakve opasnosti od sudara. Posle samo jednog radaskog praćenja drugih asteroida, moguće je predvideti njihove orbite i stolećima unapred, a to sa asteroidom "1997 XF11" nije moguće. On često prolazi kraj Venere, Zemlje i Marsa, pa gravitaciona sila ovih planeta menja njegovu orbitu.

Asteroid "1997 XF11" crn je kao ugalj, poput većine asteroida. Asteroidi te vrste svetle samo zato što odbijaju nekoliko procenata Sunčeve svetlosti koja pada na njih. I kad je 31. oktobra bio najbliži Zemlji, asteroid "1997 XF11" nije se mogao videti golim okom, pa čak ni boljim dogledom, ali može amaterskim teleskopom – na fonu sazvežđa Jarca, između sazvežđa Strelca i Riba.

SrP

(decembar 2002.)

vrh