Vršeći proračune na osnovu podataka dobijenih Hablovim svemirskim teleskopom (HST), naučnici iz NASA su bili iznenađeni: od kako je pre 72 godine otkriven Pluton, pojavljuje se najveći objekat u Sunčevom sistemu otkriven od tada! Veličina mu je procenjena na polovinu veličine planete Pluton, odn. 1/8 njegove zapremine. Kataloško ime mu je 2002 LM60, ali svi su ubrzo prihvatili ime Kuauar (Quaoar).

Ako bi leteli Spitfireom, trebalo bi nam preko 1000 godina neprekidnog leta da dođemo do ovog asteroida, dok bi Space Shuttleu trebalo 25 godina.

Uočivši ga predhodno teleskopima sa Zemlje kao jedva vidljivu tačkicu, astronomi su uperili moćna Hablova ogledala ka njemu i tako otkrili najdalji ikada otkriveni objekat u Solarnom sistemu.

Kuauar su otkrili 5. juna 2002. godine Chadwick Trujillo i Michael Brown sa Caltecha u Pasadeni. Trujillo kaže: "Tražili smo mesecima takve objekte, jer smo bili sigurni da ima mnogo takvih objekata u Kuiperovom pojasu, možda čak i većih od Plutona. Proveli smo čitavih 7 meseci kraj poluautomatskog teleskopa "Oschin Schmidt" sa Palomara u Kaliforniji. Njegovo ogledalo od 1,2 m (48 inča) je veliko kada se uporedi sa amaterskim teleskopima, ali je malecko u usporedbi sa većinom profesionalnih teleskopa (do 10 m u prečniku). Mada Oschinovo ogledalo nije veliko, ono ima veoma veliko polje – oko 3 kvadratna stepena. To je na svakoj slici otprilike ista površina neba koju zauzima površina 12 Meseca ... "

Ono što su videli astronomi videli na fotografiji bio je sićušni objekat 18,5 magnitude kako puzi preko letnjeg sazvežđa Ophiuchus. To je manje od 1/100.000 dela sjaja najslabije okom vidljive zvezde na nebu. Brown je izmerio da je ugaona veličina novog objekta svega 40 milisekundi.

Kuauar ima oko 1250 km u prečniku – otprilike je veličine Plutonovog meseca Harona. Ništa tako veliko nije otkriveno u Sunčevoj porodici još od 1930. god. kada je pronađen Pluton (Plutonov mesec je otkriven 1978). Zapravo, njegova zapremina je veća od ukupne zapremine svih asteroida u Sunčevom sistemu, mada mu je masa svega jedna trećina njihove ukupne mase, obzirom da je sačinjen uglavnom od leda, a ne od stena. Astronomi sumnjaju da se Kvauar sastoji uglavnom od mešavine leda i stena, slično glavama kometa, mada je njegova zapremina preko 100.000 puta veća od zapremine obične komete.

Definitivno, Kuauar nije deseta planeta, kako bi neki voleli. Ima i drugih velikih ojekata tamo gore. Varuna i 2002 AW197 (oba oko 900 km u prečniku) su najveći dosad otkriveni objekti Edgeworth–Kuipertovog pojasa, a nisu ni blizu da budu proglašeni planetama. Danas se zna za preko 600 objekata u tom pojasu (KBO – Kuipert Belt Objects), od kojih većina ima prečnik do 100 km i koji su svi otkriveni posle 1992. godine od strane raznih astronoma koji su vršili potragu za njima.

Kvauar je oko 42 A.J. daleko od nas ili skoro 6,5 milijardi kilometara. Ako bi leteli "Spitfireom", trebalo bi nam preko 1000 godina neprekidnog leta da dođemo do njega, dok bi Space Shuttleu trebalo 25 godina. Čak i svetlosti treba 5 sati do njega!

Orbita oko Sunca mu je, kao i većini planeta Sunčevog sistema, vrlo pravilna. Tokom svoje godine od 285 Zemljinih njegovo udaljenje od Sunca se menja tričavih 8%. Uzrok tome je veoma mali ekscentricitet njegove orbite od 0,004, što je 6 puta manje od Plutonove orbite. Takođe, orbita Kvauara je nagnuta oko 8% u odnosu na ekliptiku i seče Plutonovu ali se oni nikada neće sudariti, jer je Plutonova orbita nagnuta oko 17,142 stepena.

Kako je izmerena vličina ovog planetoida? Na dva načina: optički i termalno. Optički, uz pomoć Hablovog teleskopa, za sat vremena 10 puta je upoređivana veličina Kuauara sa okolnim zvezdama i direktno je utvrđeno da mu je veličina oko 1250 km. Za termalno merenje je korišćen IRAM teleskop u Španiji, pomoću kojeg je izmerena temperatura koja stiže sa Kvauara. Talasna dužina obične svetlosti (koja stiže u naše oko ili teleskop) samo nam govori o količini Sunčeve svetlosti koja se odbija od Kuauara ka Zemlji. Mali beli objekti reflektuju istu količinu svetlosti kao i veliki tamni objekti. Međutim, tamni objekti apsorbuju mnogo više svetla od belih, te su srazmerno i topliji. Merenjem temperature (talasne dužine 1,2 mm) sa Kuauara i upoređujući je sa optički reflektovanom svetlošću, potvrđeno je da su mu dimenzije oko 1250 km.

Ime Quauar je zapravo ime boga, tvorca sveta, domorodačkog plemena Tongva, koji su naseljavali oblast Los Anđelosa pre dolaska Španaca.