Izgleda da su astronomi konacno savladali deo nebeske mehanike koji upravlja meteorima i sada su prognoze mnogo pouzdanije. Po njima glavni nebeski vatromet ove godine odrzace se 18. novembra izjutra, na udaru ce biti severna Afrika i zapadna i centralna Evropa, a mozemo ocekivati od 100 do 700 meteora na sat. Ovaj broj meteora se odnosi na situaciju kada je radijant u nasem zenitu sto u praksi znaci da cemo videti dosta manje zvezda padalica. Postoje dve okolnosti koje nam uopste ne idu na ruku. Prvo, nevembar je uglavnom oblacan mesec i to po pravilu najvise bas onda kada to najmanje zelimo. Secate se da zbog gustih oblaka prosle godine nismo uspeli da vidimo ni jedan meteor.
Drugo, bas u vreme nebeskog vatrometa Mesec ce se naci u blizini radijanta i bice u poslednjoj cetvrti.
S druge strane, Leonidi su poznati po burnom sagorevanju, dugom, jasnom tragu koji prave po nebu (sto zavisi i od ugla pod kojim ih gledamo). Sve u svemu to znaci da cemo, ako nebo bude vedro, i pored dosta jakog Mesecevog svetla imati sta da vidimo.
 |
| Medjusobni polozaji Zemlje (plava tacka) i meteorskih oblaka ove godine. |
Kao i uvek postoji vise prognoza. Prosle godine su David J. Asher (GB) i Robert H. McNaught (Australija) bili veoma uspesni u svojim prognozama te ocekujemo da ce sa tim proslogodisnjim iskustvom njihove prognoze biti jos pouzdanije. Po njima Zemlja ce ove godine biti u bliskom kontaktu sa cak tri oblaka meteoroida, koji poticu iz ralzicitih revolucija komete Tempel-Tatl oko Sunca.
Prognoza izgleda ovako:
|
|
| 17. nov. 07:53 2 1932. ??? Sverna Amerika; Atlantik |
| 18. nov. 03:43 8 1733. 100 Evropa; Afrika |
| 18. nov. 07:51 4 1866. 100 Severna Amerika |
* a = broj proteklih revolucija; b = godina prolaza komete kroz perihel
Znaci, mozemo racunati na ovaj drugi udar posto ce se ostala dva desiti kada kod nas vec svane.
|
|
|
datum astronomski nauticki civilni |
|
pocetak kraj pocetak kraj pocetak kraj |
| 16. nov 04:57:49 17:52:42 05:32:41 17:17:51 06:08:31 16:42:02 |
| 17. nov 04:58:58 17:51:57 05:33:53 17:17:04 06:09:47 16:41:11 |
| 18. nov 05:00:07 17:51:14 05:35:04 17:16:18 06:11:02 16:40:21 |
| 19. nov 05:01:15 17:50:34 05:36:15 17:15:35 06:12:17 16:39:33 |
| 20. nov 05:02:22 17:49:55 05:37:25 17:14:54 06:13:32 16:38:48 |
 |
Zemlja iz pravca Leonida Desna strana crteza prikazuje podrucje na kome vlada dan. Na tom delu Zemlje moci ce da se vide samo izuzeto sjajni meteori. Levo je noc. Linije od gore desno ka dole levo oznacavaju granice civilnog, nautickog i astronomskog sumraka. Koncentricni krugovi pokazuju ugao radijanta Leonida iznad horizonta. Sto je radijant visi na nebu vise meteora se moze videti. Gore desno je nacrtan Mesec u fazi poslednje cetvrti, ali onako kako se vidi za juzne Zemljine polulopte. Preuzeto sa: Predictions/estimates for Leonids 2000 (sajt Armagh Observatory) |
|
Lav, radijant i Mesec
|
 |
|
Mesec Mesec ce u doslovnom smislu biti bombardovan posto on nema atmosferu koja bi ga stitila od meteoroida. Zato se na mesecu ne mogu videti ni meteori - za njega postoje samo meteoriti. Prosle godine su astronomi prvi put uspeli da snime kamerom udar meteorita o Mesec. Ove godine ce im to teze poci za rukom posto ce Mesec u struju cestica zaroniti svojom daljom stranom. Ali bez obzira na to, smatraju neki astronomi, postoji sansa da se udar zabelezi posredno. Naime, kada meteorit udari o tlo, od siline udara oslobadja se velika energija koja dovodi do isparavanja prasine i stenja na Mesecu. Neka takva isparenja sadrze u sebi natrijum koji dobro rasprsuje suncevu svetlost, a taj efekat se moze zabeleziti kamerom - naravno samo u slucaju da meteorit udari blizu ivice Mesecevog diska. |
[novembar 2000]