Leonidi 2002

Ove godine 18/19 novembra Zemlja se direktno sudara sa dva oblaka čestica. Prvi je kometa Tempel-Tuttle ostavila 1767. godine, tj. pre sedam svojih orbitalnih revolucija. Drugi sudar je sa česticama koje je kometa ispustila 1866. godine dakle pre četiri revolucije.

"Centar" prve meteorske oluje je iznad zapadne Evrope, severozapadne Afrike, severoistočne Južne Amerike i delova arktičke Kanade.

Meteori iz traga ostavljenog 1767. god. će imati maksimum u oko 4:00 UT 19. novembra. To je idealno za posmatrače iz Evrope i Afrike, za koje će radijant biti visoko na jugoistoku, blizu Jupitera. Na zapadu, Mesec (jedan dan pre punog meseca) će biti u silaznoj putanji, a njegova svetlost nešto slabija. Ako vreme dozvoli pogled na bezbrojne Leonide će biti nezaboravan.

Iako će radijant biti vidljiv i iz severoistočnih delova Severne Amerike, uslovi za osmatranje sa ovih pozicija će biti veoma nepovoljni. Radijant će biti veoma nisko na severoistoku tako da će polovina meteora proći ispod horizonta. Još gore je što će Mesec biti visoko na južnom nebu, osvetljavajući nebo još više.

Ipak, samo šest časova nakon maksimuma prve oluje, Zemlja će uleteti u drugi kometin trag iz 1886. godine, sa maksimumom oko 10:30 UT. U ovo vreme je već pun dan u Evropi, Africi i Južnoj Americi, dok tama još uvek pokriva Severnu i Centralnu Ameriku. Sazvežđe Lava je visoko na jugoistočnom nebu dok je Mesec na zapadnoj strani neba tako da će njegova svetlost malo manje uticati na meteore. Samo jutro će završiti šou za posmatrače iz Severne Amerike.

Mesec koji je samo jedan dan od punog će svakako imati uticaja na obe meteorske oluje, sakrivajući svojom svetlošću one slabije. Zbog toga možete očekivati da vidite samo meteore sjajnije od 3. magnitude. Ovo međutim neće mnogo soujetiti doživljaj jer će biti mnogo meteora sjajnijih od 3 magnitude.

Na ovo nije nikada lako odgovoriti. Broj meteora koje osmatrač vidi za jedan čas pod uslovom da je nebo maksimalno mračno, bez mesečine i sa radijantom tačno iznad osmatračeve pozicije u zenitu je poznato kao "zenitalna stopa na sat" (zenithal hourly rate- ZHR). Ovo je idealizirano sa obzirom da ni jedan osmatrac skoro nikada nema takvo perfektno osmatranje, ali ipak i dalje ovo je standardni "brojčanik" meteorske kiće. Jedan tim naučnika predvidja da će oluja iz traga od 1767. godine imati ZHR od 1.000 do 2.000, dok će ZHR oblaka iz 1886. god. biti 3.000.

sumraci

Datum Astronomski Nautički Civilni
početak kraj početak kraj početak kraj

18. nov 04:00:35 16:52:35 04:35:31 16:17:40 05:11:27 15:41:45
19. nov 04:01:43 16:51:53 04:36:42 16:16:56 05:12:43 15:40:56

Drugi tim (Asher i Lyytinen) predviđa da će prva oluja imati ZHR od 3.500 sa maksimalom u vremenu od oko 4:10 UT. Za drugu oluju isti tim predviđa ZHR od 2.600 sa maksimalom od 10:46 UT. Tim naučnika iz SETI instituta predvidja ZHR za prvu oluju od 4.000 sa maksimalom u 4:07 UT i ZHR od 5.000 za drugu oluju sa maksimalom u 10:13 UT.

Prethodna iskustva pokazuju da oluja ima veoma uski period velike aktivnosti koji traje samo sat ili manje. Olujni najmaksimalniji deo može trajati samo 10 do 15-tak minuta sa meteorima koji nailaze u kratkim naletima.

Za astronome amatere razlike u predviđanjima koliko meteora se može očekivati nisu od velikog značaja. Najvažnije je biti napolju i biti spreman.

Pogotovu što su predviđanja da bi se sledeća oluja mogle dogoditi za četiri godine, u 2006. godini kada će Zemlja proći kroz trag koji je kometa ostavila 1932. godine. Vreme će tada biti dobro za posmatrače iz Evrope i Afrike. Posmatrači iz Amerike će morati da čekaju sve do 2033. godine na sledeću oluju. Iz ovih razloga ne treba propustiti ove koje nas očekuju za kroz koji dan..

Procene
Više autora imaju svoje modele za procenu vremena glavnog udara Leonida i zenitne časovne frekvencije (ZČF). Vremena su data u UT formatu.

Trag	McNaught, Asher	Lyytinen et al.	Vaubaillon	Jenniskens
7-rev (1767)	03:56 ZČF = 1000	04:03 ZČF = 3500	04:04 ZČF = 3400	03:48 ZČF = 5900
4-rev (1866)	10:39 ZČF = 6000	10:40 ZČF = 2600	10:47 ZČF = 3000	10:23 ZČF = 5400