Kako posmatrati meteore

Spremite se da propustite dosta spavanja u noci izmedju 17. i 18. novembra.. Mozete dremnuti do 11 uvece, najkasnije do ponoci, a posle toga …ustajanje… To je vreme kada se radijant meteorskog potoka Leonida pojavljuje na horizontu (istok-severoistok). Pre toga nece se nista videti, makar i da ovaj meteorski potok napravi "rusvaj" negde sa druge strane globusa.

Radijant cete pronaci prema ovoj karti:

 Crvena tacka predstavlja radijant leonida

Medjutim, cim radijant (pravac, tj. tacka na nebu iz kojeg meteoriti prividno dolaze) proviri iznad horizonta, vec postoji sansa, da vase umorne oci (ako niste "dremnuli" pre toga) opaze meteore kako "paraju" nase nebo, osim ako glavnina meteorskog roja vec nije prosla, presecajuci putanju Zemlje iznad nekog drugog dela nase planete. Medjutim, i "mrvice" koje ostaju, nakon njegovog prolaska, mogu zadovoljiti posmatracki apetit. Jako je bitno, da ce te noci i Mesec zaci oko 01. casova, tako da nece ometati posmatranje. 

Sto duze cekate, radijant je sve visi nad horizontom, a meteori ce se "zagnjuriti" sve dublje i dublje u atmosferu, a bice ih i u vecem broju. Ako dodje do "olujnog" pluska meteora, (koji je bio previdjen za proslu, 1998 godinu, a neki ga najavljuju za ovu, 1999. godinu), spektakl ce trajati sat vremena, mozda i manje. U svakom slucaju, savetujemo da se sa posmatranjem pocne odmah posle izlaska radijanta (vidi napred), pa sve do svitanja, mada je najbolje vreme za posmatranje dva-tri sata pre svitanja. 

Kako posmatrati      Sve sto Vam je zaista potrebno, je to da pronadjete tamno, neosvetljeno mesto, sa siroko otvorenim pogledom prema nebu. Toplo se obucite, ponesite sa sobom stolicu za suncanje, ???, (krema Vam ne treba), po mogucnosti sa naslonom za glavu ili na "obaranje", sat, kasetofon na baterije, po mogucnosti sa mikrofonom koji se u njega ukljucuje i eventualno malu baterijsku lampu sa crvenim svetlom (koje ne iritira roznjacu oka). Napomena: u novije vreme mogu se kupiti mali pljosnati privesci za kljuceve sa crvenom diodom koja daje dovoljno svetlosti za citanje zvezdanih karata u mraku i sl.). Zavalite se u stolicu i posmatrajte nebo. Budite strpljivi. Vasim ocima potrebno je najmanje 15 minuta da se prilagode tami. Nikakva opticka pomoc nije potrebna, jer vase oci same obezbedjuju najsire moguce vidno polje. Nije toliko ni bitno u kom pravcu cete gledati. Pravo gore je najbolje, jer je u tom pravcu najmanje izrazena osvetljenost neba (prouzrokovana svetlima grada i sl.). Ako postoji mogucnost okrenite se prema istoku. Iako je samo po sebi dovoljno uzbudljivo da samo posmatrate ssou, ipak je mnogo interesantnije (i dragocenije za nauku) da sacinite "naucni" izvestaj o broju meteora, upotrebljavajuci standardan metod. Ovo ce doprineti vecem znacaju Vaseg posmatranja, - dakle, mogucnoscu da bude uporedjen sa rezultatom posmatranja drugih posmatraca, sirom sveta. Morate odrediti "najslabiju" zvezdu koju vase oko moze samostalno opaziti (dakle bez pomoci instrumenta), i to svakako ubeleziti, i zabeleziti svaki meteor koji opazite (najbolje snimati glas na kasetu). Zabelezite vreme pocetka i zavrsetka Vaseg posmatranja, vreme bilo koje pauze, ako je napravite, a takodje zabelezite i vreme na svakih pola sata (napomenom, sada je toliko i toliko sati). Takodje ne propustite da naglasite koji deo neba (procentualno) je zaklonjen oblacima, ili necim drugim (drvecem, gradjevinom, planinom i sl.). Dajemo Vam ovde uputstva kako Vase posmatranje prijaviti Internacionalnoj Meteorskoj Organizaciji radi njegovog ukljucenja u svetsku bazu podataka o izvrsenim pozmatranjima. Kako planirati posmatranje meteora:

Proucavanja meteora, vec duze od jednog veka prilicno se oslanjaju na amaterska posmatranja. I danas je ista situacija. Medjutim, mnogi napori ucinjeni u proslosti, nazalost, u potpunosti su se zasnivali na jednom velikom problemu: posmatrac nije mogao saciniti podatke o posmatranjima na dosledan (jednoobrazan) nacin, koji ih cini upotrebljivim. Broj meteora koji opazite, u velikoj meri zavisi od osvetljenosti neba, visine radijanta nad horizontom, velicine polja koje mozete nesmetano posmatrati, kao i od drugih faktora. Ti promenljivi faktori moraju biti zabelezeni sto je bolje moguce, tako da bi se korekcije mogle pravilno izvrsiti i time omoguciti da se rezultati mogu uporedjivati.

Od svog osnivanja u Belgiji 1988, godine, Medjunarodna Meteorska organizacija (IMO) je uradila odlican posao standardizovanja ove, ranije veoma neorganizovane problematike sirom sveta. Amateri sada imaju organizaciju na profesionalnom nivou da postavi uputi posmatrace kako da vrse posmatranja i kako da zabeleze svoja opazanja, da prihvati njihove podatke, svede ih na neohodnu meru, analizira ih i objavi brzo. 

Prava mera intenziteta meteorskog pljuska je standard na koji se sva pojedinacna posmatranja svode – zenitska casovna ucestalost.(u daljem tekstu ZCU) To je broj meteora koji jedan posmatrac moze videti ako je radijant u zenitu, a nebo dovoljno tamno da se zvezde prividne velicine (magnitude) od 6, 5 mogu videti golim okom. Uspesno posmatranje meteora rezultira tzv "profilom pljuska" - tj grafikom zenitne casovne ucestalosti u odnosu na tok vremena. Ukoliko dovoljan broj posmatraca razbacanih sirom globusa mogu posmatrati roj meteora non-stop, nekoliko dana, ako je potrebno, na bazi tako prikupljenih podataka moze se u potpunosti utvrditi aktivnost meteorskog potoka. Takvo posmatranje nam daje poprecni presek meteorskog roja u svemiru- dragocen doprinos u proucavanju ovih, Zemlji najblizih, ali ipak najbolje skrivenih komadica suncevog sistema. Ali, da bi se sacinio dobar profil meteorskog roja sa malom greskom, potrebno je desetine hiljada posmatranja . Zato svako, ko izadje napolje, i sledi metode koji su opisani u daljem tekstu moze se osetiti potrebnim, u interesu nauke. 

Dakle, krenimo na posao… Kada smo stvorili sve preduslove navedene ranije u ovom tekstu : tamno mesto, stolica, topla odeca, kasetofon (kupiti nove baterije !!!) pola posla smo uradili. Ako nemate kasetofon, posluzice i olovka i drvena ploca kao podloga za pisanje, ali kasetofon sa mikrofonom je najbolje resenje, jer ne morate da spustate pogled sa neba dok raportirate (belezite) svoje opazanje. Ako je hladno, najbolje je kasetofon drzati pod jaknom. Dakle, zavalite se u stolicu opustite se (bez vece kolicine akohola, molim, jer ce u suprotnom rezultati biti "duplo veci") . Kada budete spremni za kontinuirano posmatranje (ako ne zaspite), zabelezite vreme, prema najblizem celom minutu koji sledi. 

Najjednostavniji metod je brojanje Leonidskih i Neleonidskih meteora (iz drugog radijanta), ako ih ima. Posmatrajte nebo najmanje 50 stepeni iznad horizonta i odaberite pravac posmatranja tako da ne gledate radijant.

Prvi korak: odredjivanje vidljivosti neba putem odredjenja granicne magnitude.

Nista u vasem posmatranju nije vaznije od odredjenja granicne magnitude. To se cini na sledeci nacin:

U delu neba koji cete posmatrati, pronadjite najslabije vidljivu zvezdu koje Vase oko moze da opazi bez instrumenta. Uporedite jacinu te zvezde sa nekom od zvezda slicne jacine sjaja iz "Malog kola" (koje se lako nalazi na severnom delu neba) . Procitajte magnitudu zvezde iz Malog kola koja je najslicnija Vasoj odabranoj najslabijoj zvedi na Vasem delu neba i to je to. 

Dakle, ako je na primer, najslabija zvezda u Vasem odabranom delu neba koje cete posmatrati, priblizno sjajna kao recimo zvezda "lambda" (vidi kartu), onda je Vasa granicna magnituda 6, 5. 
Granicna magnituda je pokazatelj granicne vidljivosti objekata na nebu, a ujedno i sustinska mera osvetljenosti neba, odnosno njegove jasnosti. Objekti slabije "sjajniji" od granicne magnitude se ne mogu videti, naravno ako ste pravilno odredili granicnu magnitudu u datim uslovima . ZAPAMTITE: Izvestaj o posmatranju meteora je besmislen, bez ovog podatka. Proveravajte ponovo, najmanje svakog sata, granicnu magnitudu, kako bi ste uocili eventualne promene vidljivosti. Cak i mala promena se drasticno odrazava na broj meteora koji vidite. Velika vecina posmatraca voli s vremena na vreme (moja omiljena muzicka grupa) da se malo "razmrda" napravi pauzu, popije kaficu (ili drugo – po volji).U takvim slucajevima obavezna zabelezite tacno vreme pocetka i kraja svake pauze. Ako podatke zapisujete (znaci niste poneli kasetofon, ili su baterije koje ste kupili na pijaci "crkle"), izmerite koliko ste vremena spustili pogled (ako to prelazi par procenata ukupnog vremena). Mozda cete se zacuditi koliko ste vremena na tome izgubili .

Cak i ako posmatrate bez prestanka, podelite vasa posmatranja po satima. Digitalni sat koji se oglasava svakog punog sata, vam u tome moze mnogo pomoci.

Takodje zabelezite deo neba koji posmatrate.

Za najjednostavnije brojanje meteorita, to bi bilo sve. Ako zelite da ucinite nesto vise, IMO Vas u tome ohrabruje da pokusate odrediti magnitudu svakog pojedinacno uocenog meteorita. Veliki broj magnituda uocenih meteorita zsu pozeljni, radi iznalazelja "populacionog index-a" ili r, kolicnik sjajnih meteora u odnosu na one slabije sjajnosti.Sve to je bitno radi kalkulacije ZCU za sve one koji posmatraju u uslovima losijim od perfektno tamnog neba. Neka uporedjenja magnituda su data u tabeli koja sledi. Vasa poredjenja se moraju zasnivati na taj nacin da zamislite da date zvezde "prozuje" nebom, a ne da sabirate ukupnu kolicinu svetlosti koju meteor ostavi na nebu. Kada odredjujete magnitudu leonida, tipicna zabeleska bi bila "L, 2.5." 

Bitno je da ne kombinujete vase racunice sa bilo cijim. Ako vise ljudi u grupi vrsi posmatranja, svako sam posmatra nebo i belezi iskljucivo svoja posmatranja. Najbolje bi bilo da se od drugog posmatraca udaljite dovoljno daleko da se ne cujete kako ne bi ste uticali jedan na drugoga. Nije problem u sjajnim meteorima, vec u onim manje vidljivim, jer njih mozete izgubiti za treptaj oka ako se okrenete prema kolegi (nici). Ako bi ste tudj opazaj ukljucili u svoj izvestaj, "naduvali" bi ste svoj skor obzirom na granicnu magnitudu.

Dogovorite se sa suposmatracem, da posmatrate razlicite delove neba. Svako treba da odredi sam svoju granicnu magnitudu, radi kasnijeg svodjenja na ZCU.

Trudite se da vase vidno polje bude ispunjeno iskljucivo nebom. Ako se smetnje (objekti, oblaci) ne mogu izbeci, pozeljno je da ne prelaze 20 %, . Procenat zaklonjenosti vidnog polja svakako zabelezite, jer je to vazan podatak. Isto vazi i za pojavu oblaka . Kada se obim oblaka u vasem vidnom polju promeni, zabelezite vreme i kolicinu promene . Ako se oblacnost poveca iznad 20 %, napravite pauzu dok se uslovi ne poboljsaju. (nadajmo se da to nece znaciti "laku noc"). Naravno, s vremena na vreme (opet oni) primeticete sjajni trag meteora. Ako njegova zamisljena putanja dolazi iz sazvezdja Lava (pogledati kartu sa radijantom Leonida), kazite u mikrofon (ili zabelezite na papir) "Leonid" (zabelezite "L", a ako nije iz tog radijanta, kazite "Nije Leonid" (NL). Dok posmatrate nebo ocekujuci napeto pojavu novog meteora, Imacete dosta vremena da nadjete objekat (zvezdu) najslabije vidjivu, i uporedite sa onim sto vidite, da bi ste utvrdili granicnu magnitudu koju mozete videti. (to se moze pripremiti i ranije u smislu da sa nekog od planetarijumskih programa, koje smo Vam nedavno preporucili u tekstu "Astronomski softver na Internetu" odstampate kartu sa delom neba koji cete posmatrati, i da u pojedinim sazvezdjima olovkom obelezite magnitude zvezda, radi kasnijeg lakog i brzog snalazenja). Ovo je veoma vazan podatak za vase posmatranje, ako zelite napraviti upotrebljiv izvestaj .

Kako napraviti izvestaj     Sledeceg jutra (odnosno kada se probudite), podelite beleske u delove, najbolje na sat vremena, dajuci pocetni minut i zavrsni minut, prema najblizem celom minutu. Kraci periodi su jos prihvatljiviji ako je npr. radijant bio nisko, ili su se uslovi posmatranja znacajno izmenili.

Za svaki period posmatranja, saberite broj Leonida i neleonida koje ste u tom periodu opazili..Ako ste pri tom odredjivali magnitude meteora, izlistajte i broj leonida i Neleonida prema magnitudama njhovog sjaja.Oznacite prosecnu granicnu magnitudu, prosecan procenat ogranicenja Vaseg vidnog polja, i kolicinu vremena koju ste utrosili na pisanje, i drugo. Sva vremena zabelezena u izvestaju moraju biti iskazana u univerzalnom vremenu(UT). Ako Vam je to nejasno, naznacite u izvestaju svoje civilno vreme (koje Vam pokazuje Vas tacno navijen sat), datum, casovnu zonu, geografsku duzinu i sirinu, pravac u kojem ste vrsili posmatranje, i sve ostalo sto smatrate relevantnim. IMO preporucuje posmatranja nekoliko dana pre i posle predvidjenog maksimuma, da bi se obezbedilo potpunije pracenje i proucavanje meteorskog roja, koji traje oko nedelju dana.

Vasi izvestaji se mogu poslati e-mail-om na adresu ove organizacije: visual@imo.net . 

Za kraj teksta, dajemo jos jednu varijantu na koji nacin bi se meteorski roj mogao posmatrati, ali taj metod zahteva opremu koja u nasim uslovima nije bas uobicajena.     

Nov, obecavajuci metod brojenja meteora, je video snimanje u uslovima neosvetljenosti. Osetljive a relativno jeftine video kamere, sada vec mogu da se takmice, ako ne i pobede mogucnosti ljudskog oka u tami. Tokom meteorkog potoka Geminida u Decembru prosle godine, g. Toni Filips iz Aspendell-a, Kalifornija, okusao se u ovom metodu, koristeci Astrovid 2000 CCD kameru, sa 12-milimetarskim f/2 socivom. Istovremeno je brojao meteore koristeci posmatranje golim okom, a sLedeceg dana je uporedio rezultate oba metoda. Kamera je "uhvatila" dva puta vise meteora. Evo kako je on to prokomentarisao: "Bilo je to fer takmicenje, ali je kamera uhvatila dva puta vise. Kada sam dan kasnije analizirao snimak, utvrdio sam da sam propustio da opazim one manje sjajne, kao i one koji su se brze kretali. Kada sam pustio snimak, oni su bili tu, jasni kao dan. Ako bi vise amatera posmatralo meteore, ovom metodom, smatram da bi smo otkrili pregrst novih stvari u vezi meteora". 

Adaptirano prema tekstovima "Planning Your Leonid Watch" i "How to Plan a Meteor Watch", g. Alana M. MacRobertsa objavljenim na sajtu casopisa Sky&Telescope

Svim citaocima AM u nastupajucim nocima zelim vedro nebo… puno meteora.

12.11.1999 

Dragan Miladinovic
dragmila@eunet.yu