 Meteoriti predstavljaju kosmicko kamenje koje je
"prezivelo" prolazak kroz zemljinu atmosferu i palo na povrsinu Zemlje. Oni,
sami za sebe, predstavljaju veliku i zanimljivu oblast proucavanja. Podela po sastavu ovih
tela bi bila na kamene (kojih je najvise), gvozdene i kameno-gvozdene, a u okviru ove tri
kategorije postoji mnogo podkategorija koje preciznije opisuju pojedine meteorite.
Pronalazenje meteorita otezava i cinjenica da 70% povrsine Zemlje cini voda, a meteoriti
ne biraju mesto gde ce da padnu. Srecom, do sada (nadajmo se da ce i od sada) veci komadi
su padali van naseljenih podrucja (smatra se da je Sibirska eksplozija iz 1908. godine
nastala udarom meteorita).
Kameni meteoriti se dele u dve osnovne grupe: hondrite i ahondrite. Najveci broj meteorita spada u grupu hondrita i oni su nastali za vreme ili kratko nakon rodjenja Sunca i ostali su nepromenjeni 4.56 milijardi godina te zato predstavljaju dokaze ranog razvoja suncevog sistema. Smatra se da neki hondriti predstavljaju ostatke neke susedne zvezde koja je davno zavrsila svoj zivot kao supernova. Ahondriti su imali hondritsku strukturu pre nego sto im je ona promenjen usled zagrevanja i udara o tlo. Oni su znatno redji od hondrita i neki vode poreklo od asteroida Veste (eukriti) pa cak postoje i uzorci za koje se veruje da poticu sa Marsa (SNC meteoriti). Odredjen mali broj meteorita (Marcinsonov meteorit-Murchinson) koji su
pronadjeni sadrze,
Gvozdeni
meteoriti predstavljaju delove rasprsenih jezgara asteroida a, kako im ime kaze, sastoje
se najvecim delom od gvozdja (90%), sa primesama nikla, kobalta i drugih metala. Po udelu
nikla dele se na tri grupe (ovde poredjane po rastucem sadrzaju nikla): heksahedriti,
oktahedriti i ataksiti. U istocni Sibir (Rusija) 12. februara 1947. godine
pao je
U veoma retke meteorite spada Ebi
meteorit (Abee, Alberta,
|
pored gvozdja, silicijuma i magnezijuma, i kiseonik, azot, vodonik,
ugljenik pa i vodu tako da ovi meteoriti mogu biti uzrocnici pojave okeana, atmosfere te
stoga i zivota na Zemlji. Kako izgleda jedan kameni meteorit moze se videti na
slici. To je meteorit koji je pao u Meksiko blizu mesta 
najveci meteorit zabelezen u modernoj istoriji. To se desilo u sred bela dana u 10
sati i 38 minuta po lokalnom vremenu. Vatrena lopta se kretala brzinom od 14.5 km/s i
raspala se u zemljinoj atmosferi na visini od, otprilike, 6 km, a zemlja je bila posuta
sa 20000 kg meteoritskog
materijala. Ovaj meteorit je poznat pod nazivom 
meteorita zanimljiv je 
Canada) i prikazan je na slici 4. Ovaj meteorit je enstatski
hondrit i sadrzi veoma malo
kiseonika jer u vreme kada je nastao, pre 4.49 milijardi godina, on se nalazio u delu
solarne magline koja je bila siromasna kiseonikom. Zbog navedene cinjenice i poznavanja
sadasnjeg suncevog sistema, smatra se da je ovaj meteorit nastao negde u blizini planete
Merkur.
