Meteoriti predstavljaju kosmicko kamenje koje je
"prezivelo" prolazak kroz zemljinu atmosferu i palo na povrsinu Zemlje. Oni,
sami za sebe, predstavljaju veliku i zanimljivu oblast proucavanja. Podela po sastavu ovih
tela bi bila na kamene (kojih je najvise), gvozdene i kameno-gvozdene, a u okviru ove tri
kategorije postoji mnogo podkategorija koje preciznije opisuju pojedine meteorite.
Pronalazenje meteorita otezava i cinjenica da 70% povrsine Zemlje cini voda, a meteoriti
ne biraju mesto gde ce da padnu. Srecom, do sada (nadajmo se da ce i od sada) veci komadi
su padali van naseljenih podrucja (smatra se da je Sibirska eksplozija iz 1908. godine
nastala udarom meteorita).
Kameni meteoriti se dele u dve osnovne grupe: hondrite i ahondrite.
Najveci broj meteorita spada u grupu hondrita i oni su nastali za vreme ili kratko nakon
rodjenja Sunca i ostali su nepromenjeni 4.56 milijardi godina te zato predstavljaju dokaze
ranog razvoja suncevog sistema. Smatra se da neki hondriti predstavljaju ostatke neke
susedne zvezde koja je davno zavrsila svoj zivot kao supernova. Ahondriti su imali
hondritsku strukturu pre nego sto im je ona promenjen usled zagrevanja i udara o tlo. Oni
su znatno redji od hondrita i neki vode poreklo od asteroida Veste (eukriti) pa cak
postoje i uzorci za koje se veruje da poticu sa Marsa (SNC meteoriti).
Odredjen mali broj meteorita (Marcinsonov meteorit-Murchinson) koji su
pronadjeni sadrze,
pored gvozdja, silicijuma i magnezijuma, i kiseonik, azot, vodonik,
ugljenik pa i vodu tako da ovi meteoriti mogu biti uzrocnici pojave okeana, atmosfere te
stoga i zivota na Zemlji. Kako izgleda jedan kameni meteorit moze se videti na
slici. To je meteorit koji je pao u Meksiko blizu mesta Aljende
(Allende) 8. februara 1969. godine. Ovaj meteorit je nastao tokom vremena postojanja
solarne magline pre 4.56 milijardi godina i bogat je medjuzvezdanim zrncima (ostacima neke
zvezde koja je zivela i eksplodirala pre nastanka naseg Sunca).
Gvozdeni
meteoriti predstavljaju delove rasprsenih jezgara asteroida a, kako im ime kaze, sastoje
se najvecim delom od gvozdja (90%), sa primesama nikla, kobalta i drugih metala. Po udelu
nikla dele se na tri grupe (ovde poredjane po rastucem sadrzaju nikla): heksahedriti,
oktahedriti i ataksiti. U istocni Sibir (Rusija) 12. februara 1947. godine
pao je
najveci meteorit zabelezen u modernoj istoriji. To se desilo u sred bela dana u 10
sati i 38 minuta po lokalnom vremenu. Vatrena lopta se kretala brzinom od 14.5 km/s i
raspala se u zemljinoj atmosferi na visini od, otprilike, 6 km, a zemlja je bila posuta
sa 20000 kg meteoritskog
materijala. Ovaj meteorit je poznat pod nazivom Sihote-Alinski (slika
levo) meteorit. Od kameno-gvozdenih
meteorita najvise ima mezosiderita i palasita a sadrze odredjeni procenat
gvozdja, nikla ali i kiseonika, ugljenika, azota i slicnih hemijskih elemenata. Od ove
vrste
meteorita zanimljiv je Brenamski
meteorit (Brenham, Kansas, USA) koji spada u klasu palasita, i nadjen je 1882. godine.
Slika prikazuje tanke listice ovog meteorita kroz koje je propustena svetlost.
U veoma retke meteorite spada Ebi
meteorit (Abee, Alberta,
Canada) i prikazan je na slici 4. Ovaj meteorit je enstatski
hondrit i sadrzi veoma malo
kiseonika jer u vreme kada je nastao, pre 4.49 milijardi godina, on se nalazio u delu
solarne magline koja je bila siromasna kiseonikom. Zbog navedene cinjenice i poznavanja
sadasnjeg suncevog sistema, smatra se da je ovaj meteorit nastao negde u blizini planete
Merkur.