|
Za Orionide smo planirali skoro mesec unazad nadajući se lepom vremenu. Mesec relativno kasno izlazi tako da je obećavalo sve da se lepo provedemo na terenu. Ali možete vi planirati koliko hoćete sve dok oblaci ne umešaju prste u vaše planove. I od prilike tako i bi. Celog dana su se oblaci šetali nebom iznad Skoplja i priređivali svojevidan lightshow sa Suncem. Bilo je toplo za ovo doba godine tako da smo rešili da ipak rizikujemo i da postoji mogućnost da se barem delimično razvedri. Kontaktirao sam sa hidrometeorološkim zavodom i rekli su mi da može sve da se očekuje u rasponu od delimičnog razvedravanja do kiše. I prvi dogovor je bio idemo i sastajemo se u 21h da bi oko 20h sam pogled na nebu obivao svaki optimizam. Na brzinu smo sve to otkazali i rešili ipak da ne idemo.
Ali meni se baš nešto išlo kao da me je zvezdano nebo zvalo da se ipak barem na kratko vidimo i nekoliko puta sam izlazio da proverim neće li se neki oblak pocepati. I vidi sreće, pocepalo se negde oko 20h 45min. Odmah sam alarmirao celu meteorsku posadu i rešili ipak da se prošetamo jedno 40km da bi videli neki meteor i da se javimo zvezdama koliko da nas ne zaborave. Za divno čudo nisam naišao na neki naročit otpor pri ponovnom zakazivanju ali sada u 21h i 45min i što je još čudnije niko nije kasnio. Mašala neka nam tako bude i ubuduće:-))). A možda je to i zato što naš predsednik Andreja nije dolazio jer on kao po pravilu mora da kasni:-))). Bilo kako bilo krenusmo mi nekako i tako sve putem razgledavali po nebu nebili mislima još više rasterali oblake. Na radioaparatu u mom Renou 25/5-1 smo čuli da je počeo ponoćni program u kome smo ja i moj kolega Adi učestvovali pre desetak dana i gde smo se načelno dogovorili da stupimo u kontakt i da uživo prenesemo impresije sa pomatranja Orionida. Uz više pokušaja nekako smo ipak uspeli da uspostavimo kontakt i da dam uživo izveštaj. Ali to i nije bio glavni razlog našeg javljanja. U studiju je bio jedan astroLOG koji je pokušavao da objašnjava nešto slušaocima, a da je samo njemu bilo jasno šta i o čemu priča. U mom telefonskom obraćanju ušli smo u mali duel i sa voditeljem smo rešili da ukrstimo oružije u nekoj od narednih emisija. Naše društvo (Skopsko AD) inače trenutno organizuje ciklus popularnih predavanja gde je jedan od tema i (ne)istina o astrolugiji. Nego da se ja vratim orionidima. Pri samom dolasku na teren nebo je bilo lepše nego li što smo se nadali. Oblačnost manja od 50% i ceo istok je bio sasvim čist. Namestili smo se i uperili poglede u različitim pravcima, ali nekako orionidi kao da još nisu počeli da rade. U međuvremenu su oblaci sa juga počeli da se cepaju da i da nam pokrivaju deo neba koji nam je bio potreban. Nekoliko puta oblaci su dolazili pa odlazili. Ja sam video jedan veeeooma spor meteor (sporadik) i jedan orinid, a kasnije pred sam kraj sam video još par meteora koje ne bih mogao da definišem kao orionide. Jedan sam čak video kroz oblake. Negde oko 1h po ponoći počelo je kompletno zatvaranje neba. Onako optimistički smo sačekali još 10-ak minuta ne bi li se nešto pobljšalo ali uzalud. Samo se pogoršavalo. A i koka kola mi je bila pri kraju (zahvaljujući Zokiju koji nije poneo pivo) pa sam prisatao da se vratimo kući. Ipak sam napunio baterije u sebi i samo to je vredelo celog truda oko cele ove operacije. Nadam se da će za leonide biti bolje i da ćemo što skorije imati vedro nebo i da odemo sa teleskopima malo da prošaramo po mesijerima, a i da slikamo nešto. Do tada pozdrav svima iz oblačnog Skoplja (oktobar 2003.)
|
