13.8.2003.
Beograd
Mene su Perseidi počastili preksinoć.
Čekao sam ih na svom prozoru (severoistok)
posle 22h UT. Delovalo je uzaludno (pa sam prešao na dabl klaster sa
dvogledom). Malo kasnije jedan je probio mesečinu i sjaj grada
Beograda, od radijanta prema istoku... malecki
i kratak. Povratio sam raspoloženje, i odmah nakon toga iznad mene je
sevnuo jedan kome sam mogao sigurno jednu-dve sekunde da pratim
blistavi trag ka jugoistoku. Koliko je bio dug... možda deset stepeni.
Tako nešto nisam
očekivao. Najgori je bio refleks: Ženo, dodji da vidiš!!! :-)).
Sinoć ništa, nisam dugo ni čekao, izgleda da je
Mesec sve sam pojeo...
Mračno vam nebo,
Uglješa. |