|
- Marineri
-
Neke misterije su pocele da se rasvetljavaju kada je svemirska stanica Mariner 4 (1965.) proletela pored Marsa na visini od oko 10000 kilometara i snimila planetu. Na snimcima se video "Mesecev" pejsaz pustinja izrovanih kraterima. Nije tu bilo nikakvih kanala i nikakvih tragova zivota. Atmosfera se pokazala suvise retkom za zivot kakav mi poznajemo.
Cetiri godine kasnije pored Marsa su proletele dve nove letelice: Mariner 6 i Mariner 7. Nosile su kamere i uredjaje za merenje temperature i analizu atmosfere. Na Zemlju su poslale brojne izvestaje. Na njihovim fotografijama opet nije bilo ni kanala ni znakova zivota, ali ova dva broda su otkrili vulkane, podrucja bez udarnih kratera i doline pune neobicnih brezuljaka. Izmerena je masa i gustina Marsa. Pokazalo se da je Mars vrlo hladna planeta (-123?C na juznom polu) i da je njegova tanusna atmosfera sastavljena skoro sva od ugljen dioksida.
Bio je to divan uspeh i planetolozi su puno naucili o Marsu. Ali te godine je Apolo 11 odveo prve ljude na Mesec i sve drugo je bilo drugo. Marineri su tako pali u senku.
Medjutim ma koliko bili uspesni ovi Marineri su ipak bili samo u prolazu pored Marsa. Naucnicima je trebalo mnogo duze osmatranje Crvene planete i ka Marsu je 1971. upucen jedan mnogo veci i opremljeniji brod. Bio je to Mariner 9. Nosio je kolor kamere i gomilu instrumenata napravljenih za izucavanje Marsove povrsine i atmosfere. Ova letelice je imala za ono vreme cudo od kompjutera koji je omogucavao da se pojedine operacije odgode sve dok se atmosfera Marsa ne procisti nakon pescanih oluja.
Skoro godinu dana Mariner 9 je bio na svom zadatku. Mapirao je 85% Marsove povrsine nacinivsi preko sedam hiljada fotografija, analizirao je gravitaciono polje, merio povrsinsku temperaturu i temperaturu i vlaznost atmosfere itd.
Sve u svemu bio je to veliki napredak. Prvi Marineri su snimali gotovo stihijski; videli su juznu hemisferu i obilje kratera. Ali Mariner 9 je otkrio i drugu prirodu Marsa. Snimio je fantastican kanjon Valles Marineris dugacak koliko i nasa Evropa, ogromne doline koje nam svedoce o velikim poplavama u proslosti, siroke nizije koje zauzimaju skoro trecinu planete, presusene zalive velikih jezera. Mariner 9 je video i Olympus Mons najveci vulkan u Suncevom sistemu, visoki Tharsis koji visinom narusava sferoidni Marsov oblik.
- Vise o Marinerima:
- Mariner 4 image;
- Mariner 4 mission page
- Mariner 4 page
- Mariner 6 or 7 image;
- Mariner 6 & 7 mission page
- Mariner 6 & 7 page
- Mariner 6 or 7 image
- Mariner 6 & 7 mission page
- Mariner 6 & 7 page
- Mariner 9 mission page
- Mariner 9 page
- Mariner 9 stuff
Ali i Mariner 9 je bio samo uvod u dalja, iscrpnija i obimnija istrazivanja. Na redu su bili Vikinzi. Pre njih su leteli i sovjetski brodovi tipa Mars i Zond, ali podaci o njihovim rezultatima nisu ni izbliza toliko dostupni kao podaci americkih astronautskih istrazivanja. Sem toga Rusi sa Marsom jednostavno nemaju srece. Nacinili su velike poduhvate na Veneri i Mesecu, ali vecina njihovih pokusaja usmerenih ka Marsu pretrpelo je neuspeh. [vidite tabelarni prikaz: brodovi]
Misija
Viking je podrazumevala ambiciozan poduhvat. Sacinjavala su je dva
broda, Viking 1 i Viking 2, a svaki je opet bio sastavljen od dva dela,
orbitera i lendera. (Orbiteri lete po orbiti oko planete, a lenderi se
spustaju na nju) Zadatak Vikinga je bio snjimanje Marsove povrsine u
visokoj rezoluciji, utvrdjivanje sastava i strukture atmosfere i Marsove
povrsine i traganje za znacima zivota! [slika desno je Viking lender]
Prvi Viking je stigao do Marsa juna 1976. i prvog meseca je obletao planetu u potrazi sa pogodnim mestom za sletanje lendera. Viking lender se uspesno prizemio na planetu 20. jula.
Viking
2 je usao u orbitu oko Marsa avgusta 1976. a njegov lender se na planetu
spustio mesec dana kasnije.
Oba orbitera su kruzila oko Marsa - Viking 2 do jula 1978, a Viking 1 do avgusta 1980.
- Lenderi su poslali obilje fotografija povrsine; uzeli uzorke tla, analizirali njihov sastav i tragali za mikoorganizmima; izucavali su atmosferu i vremenske prilike; postavili su seizmometre da bi zabelezili eventualne potrese tla.
Rezultati su bili odlicni. Stiglo je obilje podataka (orbiteri su poslali oko 52 000 fotografija i katrografirali iz razlicitih uglova 97% Marsove povrsine; lenderi su poslali 4 500 fotografija i podatke o meteorologiji Marsa, o sezonskim promenama, izvrsili niz bioloskih i hemijskih eksperimenata) i zapravo vecina znanja o Marsu potice bas od Vikinga. Ali zivot nije pronadjen.
- Vise o misiji Viking:
- Viking info, images and links at SEDS
- Viking homepage at Nasa's NSSDC
- Viking homepage at NASM
- Viking page
- Viking Orbiter images
- Viking orbiter images from NASM
- Viking lander images
- Viking lander images from NASM; Viking Lander images
- Ostali astronautski poduhvati:
- >> Brodovi
- Tabelarni prikaz svih misija na Mars,
- proslih i planiranih.
Sve astronautske misije imaju za konacan cilj slanje ljudske posade na Mars. Po sadasnjim palnovima ljudska posada bi na Mars trebalo da krene 2018. godine, a stigla bi 2019. Time bi otpocela era stalnog prisustva ljudi na Marsu. Po nekim planovima let coveka na Mars bi mogao da bude i 2007. [plans for a manned mission in 2012]
- Linkovi o astronautskim misijama:
Launch Sequence of all historic Mars missions (and scheduled launch dates for future missions), with links to spacecraft images and webpages
- >> Brodovi
- Tabelarni prikaz svih misija na Mars,
- proslih i planiranih