Astronomski magazin


Astronosmki magazin
www.astronomija.co.yu
am@astronomija.co.yu

 

 
MARS - press release
 

rekord

U sredu 27. avgusta 2003. u 11 sati i 51 minut Mars će se naći na 55 758 006 km daleko od Zemlje. To je najmanje rastojanje između Marsa i Zemlje još od vremena kada je na našoj planeti živeo pećinski čovek. Preciznije, Mars nam je bio bliži pre 59 619 godina kada je rastojanje između dve planete iznosilo oko 55,718 miliona kilometara.

Ovogodišnji rekord biće nadmašen kroz 284 godine. 28. avgusta 2287. (nedelja) Mars će Zemlji biti bliži nego ove godine za oko 70 hiljada kilometara. A 22. avgusta 1924. Mars je bio dalji nego što će biti ove godine za svega 20 hiljada kilometara.

veličina

Ove godine, u trenutku kada stigne na najmanje rastojanje od naše planete Marsova magnituda će iznositi -2,9, a prividni prečnik će mu biti 25,1 uglovnu sekundu. Ukupno 11 nedelja (od druge polovine jula pa do prve polovine oktobra) Marsov prividni prečnik će biti veći od 20 uglovnih sekundi, a njegova magnituda će biti veća od -2. U čitavom tom periodu Mars će biti najsjajniji nebeski objekat na noćnom nebu izuzimajući Mesec. Venera će istina imati sjaj -3,9 m ali ona je suviše blizu Sunca i u večernjem sumraku će se pojaviti tek krjem septembra. (Brojčano manja magnituda označava veći sjaj nebeskog tela. Minus 2 magnitude (-2m) znači veći sjaj od npr. 2m)

Velik prividni prečnik Marsa omogućiće da se na njemu i amaterskim telekopom vide polarne kape i neke druge veće reljefne formacije.

mesto

Mars se nalazi u sazvežđu Vodolija (Aquarius) u kome će biti sve do prvih dana decembra. Izlazi u sumrak, a lako je prepoznatljiv po upadljivoj crvenkastoj boji i jakom sjaju. Izdiže se do 30 stepeni nad horizontom.

mehanika kretanja

Mars je od Sunca 1,5 puta dalje nego Zemlja. Svoju putanju oko Sunca Mars obiđe za oko 687 dana (toliko, dakle, traje Marsova godina). Zemlji je za njen obilazak oko Sunca potrebno 365 dana. Svakih 26 meseci (oko 780 dana) Zemlja stigne Mars i tada se Mars nađe u opoziciji. Opozicija je poredak nebeskih tela u kome se Sunce i odnosno telo nađu na suprotnim stranama Zemlje (tj. Sunce - Zemlja - Mars nađu se u jednoj liniji).

U vreme opozicije razdaljina između Marsa (ili drugog tela koje se nalazi uopoziciji) i Zemje je najmanje. Da su orbite nebeskih tela kružne rastojanje između Marsa i Zemlje u vreme opozicije uvek bi bilo isto. Međutim, tela se kreću po eliptičnim putanjama oko Sunca pa je i Marsova putanja na pojednimim mestima bliža, a na pojedinim dalja od Zemljine putanje. Zato se dešava da je Mars u opoziji nekad čak i 100 miliona kilometara daleko od Zemlje, a nekad joj se opet približi na svega 56 miliona km, ili čak i manje. Do vema malog rastojanja dolazi kada je Mars blizu svog perihela (tačka na orbiti planete u kojoj je ona najbliža Suncu) pa tada uđe u opoziciju. Takvi slučajevi zovu se velike, ili perihelne opozicije i one se dešavaju, kad je u pitanju Mars, svakih 15 do 17 godina. (Zbog prilično velike izduženosti Marsove orbita, do najmanjeg rastojanja između dve planete ne dolazi tačno u momentu opozicije već i po nekoliko dana ranije ili kasnije od toga).

Ove godine Zemlja će se postaviti između Marsa i Sunca vrlo blizu Marsovog perihela te će i rastojanje između dve planete biti rekordno malo. Mars ove godine u perihel ulazi 30 avgusta.

Mars u perihelu uvek okreće svoju južnu hemisferu Suncu, pa se tada i sa Zemlje vidi taj deo crvene planete. Amaterskim teleskopima tada se mogu uočiti Marsova južna polarna kapa te neke veće reljefne formacije.

                                   Zemlja         Mars
Masa (1024kg)           5.97    0.642
Prečnik (km)          12 756     6794
Gustina (kg/m
3)         5515     3933
Gravitacija (m/s
2)       9.8      3.7
Brzina oslob. (km/s)    11.2      5.0
Rotacija (časova)       23.9     24.6
Dužina dana (čas)       24.0     24.7
Od Sunca(10
6 km)       149.6    227.9
Perihel (10
6 km)       147.1    206.6
Afel (10
6 km)          152.1    249.2
Orb. period (dan)      365.2    687.0
Orb. brzina (km/s)      29.8     24.1
Nagib orbite(step.)      0.0      1.9
Eksc. orbite           0.017    0.094
Nagib ose (step.)       23.5     25.2
Srednja temp. (C)         15      -65
Površ. Prit. (bar)         1     0.01
Broj satelita              1        2
Sistem prstena            Ne       Ne
Gl. magn. polje           Da       Ne

reljef

Na Marsu jedan krater nosi ime Milankovic (po Milutinu Milankoviću). Prečnik tog kratera iznosi 113 km, a nalazi se na sledećim koordinatama: 54°,9 N i 146°,6 W.

Na Marsu se nalazi i najveća planina u celom Sunčevom sistemu. To je Olympus Mons (Planina Olimp), visok 25 kilometara (tri puta viši od našeg Mont Everesta).

Valles Marineris je ogroman kanjon, dug 5000 km i dubok do 7 km. (Najveći kanjon na Zemji, Grand kanjon u Koloradu dugačak je 443 km, dubok do 1,6 km).

zanimljivosti

• Marsova crvenkasto narandžasta boja bila je odlučujuća da mu mnogi narodi u svojoj tradiciji nadenu imena koja asociraju na rat i krv. Tako su u Asiriji ovu planetu zvali "Prosipač krvi", a u Vavilonu Nergal po bogu smrti i kuge. Crvenkast sjaj Helene je asocirao na poteklu krv u ratu i oni su ovu planetu nazvali Arej po svom božanstvu rata. Rimljlani su za ovo božanstvo imali svoje ime: Mars.

• Crvena boja Marsa dolazi od oksidiranih minerala gvožđa koji se nalazi u površinskim stenama.

• Površinska gravitacija Marsa iznosti svega jednu trećinu od Zemljine. Čovek od 60 kg na Zemlji, na Marsu bi težio 20 kg.

• Marsov dan traje 24h i 37 minuta.

• Italijanski astronom Đ. Skjapareli je 1877. objavio da je na Marsu uočio kanale. Ova reč je nespretno prevedena na engleski te su mnogi poverovali da se radi o veštačkim kanalima.

• 1897. H. Dž. Vels je objavio knjigu "Rat svetova" u kojoj opisuje invaziju Marsovaca na Zemlju.

• 1939. Orson Vels je "Rat svetova" dramatizovao za radio u formi vesti. Drama je izazvala paniku miliona Amerikanaca koji su stvarno poverovali da je došlo do invazuije Marsovaca.

• Od planeta Zemlji bliže od Marsa prilazi jedino Venera.

• Atmosferski pritisak na Marsu iznosti tek 1% od atmosferskog pritiska na Zemlji. Na našoj planeti isti pritisak kao na površini Marsa postoji na visini od 30 km.

• Zbog vrlo malog atmosferskog pritiska voda ne može da postoji u tečnom stanju na Marsu jer proključa i ispari i na niskim temperaturama. Voda na Marsovoj površini postoji samo u ledenom stanju ili u vidu gasa.

• Polarne kape Marsa sačinjene su od vodenog i suvog leda (smrznuti ugljen dioksid).

• Mars ima dva satelita, Fobos (strah) i Deimos (panika). Smatra se da su ti sateliti su zarobljeni asteroidi.

• Marsove satelite je otkrio Asaf Hall 1877. ali 150 godina ranije u svojim "Guliverovim putovanjima" Dž. Svift je već pominjao dva Marsova satelita.

• Do sada je na Zemlji pronađeno 20-tak meteorita za koje je utvrđeno da potiču sa Marsa. Radi se o stenju koje je nakon udara nekog asteroida o Mars eksplozija odbacila u međuplanetarni prostor u kome je ono zatim lutalo milionima godina sve dok ih nije privukla Zemljina teža.

astronautika

Dve Nasine letelice, Mars Global Surveyor i Mars Odyssey, su u orbiti oko Marsa i mapiraju njegovu površinu.

Još pet novih letelica je na putu su ka Marsu.

"Mars Express" je orbiter (leteće u orbiti oko Marsa). To je letelica Evropske svemirske agencije (ESA).

"Beagle 2" je britanski lander (sleteće na površinu Marsa).

"Nozomi" je japanski orbiter, a ...

...Spirit i Opportunity su Nasini roveri koji će imati zadatak da krstare po Marsovoj površini.