Ubacivanjem gasova koji izazivaju efekat staklene bašte tokom više stotina, a možda i hiljada godina, ledene planete bi se mogle zagrejati dovoljno za održavanje nama poznatih viših životnih oblika. Stručnjaci iz NASA-inog istraživačkog centra tvrde da bi sintetizovani gasovi na bazi fluora mogli na, recimo Marsu, istovremeno da izazovu i globalno zagrevanje i stvaranje atmosfere pogodne za život.

Uslovi na Marsu sada su prilično negostoljubivi za “napredni život”. Trenutna noćna temperatura u blizini polarnih kapa Crvene planete duboko je ispod - 120 stepeni Celzijusa, atmosferski pritisak je manji od onog na Zemlji, atmosfera je tanja, a gravitacija manja. Kako bi se stvorili uslovi potrebni za život naučnici su predložili proces tzv. teraformiranja, u kojem se od neke planete “pravi” planeta slična Zemlji. Ključna komponenta u tom procesu je zagrijavanje.

I tako dolazimo do fluora, koji je u Zemljinoj atmosferi apsolutni prvak u apsorpciji termalne energije, a ono što ga čini poželjnim u procesu teraformiranja je činjenica da ne uništava ozon, poput broma ili hlora. Pri tome, studija NASA-e pokazuje da bi se gasovi na bazi fluora mogli proizvoditi od materijala kojeg na površini Marsa ima u izobilju. Kompjuterski modeli su pri tome pokazali da gas oktafluoropropan (C3F8) izaziva najveće zagrevanje, a dobro radi i u mešavini s drugim gasovima.

Dodavanjem tog gasa u Marsovu atmosferu dotle dok se ne dostigne gustina od 300 prema milion čestica, mogao bi se pokrenuti efekat staklenika, usled kojeg bi se počele otapati polarne kape u kojima ima zarobljenog ugljendioksida. Dodatni CO2, takođe gas koji proizvodi efekat staklene bašte, doveo bi do dodatnog zagrevanja polova i otapanja leda. To bi, opet, dovelo do “debljanja” Marsove atmosfere i do stvaranja većeg atmosferskog pritiska.

U celoj ovoj priči, međutim, ima jedan problem: količina gasa, koji bi doveo do globalnog zagrevnja na Marsu, odgovara cifri od 25.700 godišnjih ukupnih proizvodnji gasova na bazi fluora i ugljendioksida na Zemlji. Stoga NASA definiše i neke alternative u procesu teraformiranja Marsa, koje uključuju ovlaživanje prašine na polovima, koja bi onda apsorbovala Sunčevu svetlost, ili postavljanje velikih ogledala u orbitu sa ciljem da se pokušaju otopiti polarne kape.

“Stvaranje života na Marsu i proučavanje njegovog razvoja pomoći će nam u shvatanju evolucije, odnosno mogućnosti života da se prilagodi i nastavi razmnožavati na drugim svetovima”, kaže vođa NASA-inog projekta Margarita Marinova. Ipak, sama ideja teraformiranje izložena je i kritikama, koje uglavnom ukazuju na etički aspekt menjanja druge planete.

“U principu, to je nešto što je moguće izvesti, ali nije nešto što bih lično zagovarao”, kaže astrofizičar Endrju Kouts, jedan od čelnih ljudi projekta Mars Ekspres. “To je za mene vrhunac kosmičkog vandalizma, barem do trenutka u kojem ćemo potpuno razumeti uslove prošlog života na Marsu i biti 100 posto sigurni da tamo trenutno nema ničega”.

(09.02.2005.)

vrh