Hermes je najmladji od dvanaest olimpskih bogova. On je sin Zevsa i Maje, Atlantove cerke. U podne, istog dana kada se rodio, Hermes je krenuo u prvu svoju pustolovinu. Prvo je od kornjacinog oklopa nacinio liru, a zatim je ukrao 50 krava iz Apolonovog stada i da bi zavarao poteru krave je naterao da idu unatraske. Ipak, Apolon je uspeo da dozna ko je bio vinovnik kradje i Hermes se nasao pred Zevsom kada je morao da prizna svoju kradju. Odveo je zatim Apolona do mesta gde su krave bile sakrivene i tu je zasvirao u liru. Ovaj instrument je toliko odusevio Apolona da je on Hermesu podario svoja goveda u zamenu za liru. Vec ovi dogadjaji iz prvih dana zivota mladog boga govore dosta o njegovoj naravi.
Heremes je glasnk bogova, pre svega Zevsov. Pomagao je i bogove i ljude i to bez obzira da li oni pomoc zasluzuju. Dva puta je spaso Odiseja, stitio je Herakla, pomogao Tezeju. On je doveo Heru, Atenu i Afroditu pred Parisa da ovaj prosudi koja je od boginja najlepsa - i nakon toga je otpoceo dugogodisnji trojanski rat. Zastitnik je pastira i seljaka, kucnih ulaza, puteva i putnika. On je bog trgovine i trgovaca, pronalazac mera za duzinu i tezinu. Kao veoma recitog postovali su ga i oratori. Hermes se javlja i kao zastitnik mladih i njihove obuke i takmicenja. Postovali su ga i lopovi pa je on i njihov zastitnik (ali zastitnik samo lukavog, domisljatog lopovluka - kakvim se i sam bavio). Ljudima je bio omiljeno bozanstvo mozda najvise stoga sto je po svojoj naravi u mnogome podsecao na njih. Merkur je bozanstvo trgovine kod starih Rimljana. Poistovecen je sa Hermesom kada je kult ovog uveden u Rim putem trgovine sa juznoitalskimi sicilijanskim gradovima. Narocito pred kraj Republike Merkur postaje popularan u Rimu. Tada je on ne samo bog trgovine i trgovaca vec i zastitnik svakog pojedince i cele drzave. AZ [mart 2001] |