nastavak
< 1   2

dan

Da vidimo sad kako stoji stvar sa Merkurovim danom. Dan merimo od jednog položaja Sunca na nebu do sledećeg istog tog položaja. Sad znači kretanje posmatramo u odnosu na Sunce. Neka je naš teleskop na početku merenja usmeren ka Suncu. Pogledajte crtež. Uočite da se Merkur kreće oko Sunca i istovremeno oko svoje ose. Krećemo od položaja 1 iz tačke P. Merkur prolazi dalje kroz tačke 2, 3, 4 i stiže u tačku 5. u toj tački načinio je prvu rotaciju, ali obratite pažnju da još nije došao do polazne tačke P, da još nije načinio pun obilazak oko Sunca. Znači, još nije navršena jedna Merkurova godina. Isto tako obratite pažnju na položaj našeg teleskopa u odnosu na Sunce. U tački 1 Sunce je bilo iznad teleskopa, ali u tački 5 nije.

Kada Merkur stigne, nakon tačke 6 u tačku 7 (sad posmatramo crtež, niže) navršila se jadna Merkurova godina, ali naš teleskop još ne pokazuje Sunce, već je usmeren na suprotnu stranu. Za osmatrača pored teleskopa tada je ponoć; prošlo je tek pola Merkurovog dana – i cela jedna Merkurova godina.

Druga i treća rotacija, druga godina i prvi dan.

Merkur Rotacija: 58,6 zemaljskih dana Godina: 88 zemaljskih dana Dan: 176 zemaljskih dana Merkur zatim prolazi tačku 8 i stiže u tačku 9. Tu naš teleskop ponovo gleda u onu udaljenu zvezdu, koju smo pominjali ranije; načinio je svoju drugu rotaciju. Dalje Merkur prolazi kroz sledeće tačke i siže, konačno, u tačku 13 (koju smo obojili u crveno) iz koje teleskop (takođe obojen u crveno) ponovo gleda tačnu u Sunce. Time je završen jedan dan na Merkuru, ali istovremeno Merkur je dva puta prošao svoju putanju oko Sunca, za to vreme tri puta se obrnuo oko svoje ose, a na Zemlji je prošlo 176 dana. Zanimljivo, zar ne?

< 1   2

(februar 2004.)

vrh