- merkur
- Neki detalji....
Merkur je osma planeta po velicini u Suncevom Sistemu. U precniku je manji od Titana (Saturnovog satelita) i Ganimeda (Jupiterovog satelita), ali je zato masivniji od njih.
Precnik Merkura je za 40% manji od Zemljinog, ali je za 40% veci od Mesecevog precnika.
Za Merkur se zna jos u praistorijsko doba; poznat od vremena Sumeraca (3 000 godina pre nase ere). Najstariji zapis o posmatranju ove planete pominje poslednji veliki astronom antickog doba Ptolomej (120-180). Radi se o osmatranju od 15. novembra 265. godine pre nove ere.
Faze Merkura prvi je opazio Hevelius u prvoj polovini 17. veka.
Prve proracune o prelazu Merkura preko Sunca dao je Kepler za 7. novembar 1631. Taj proracun je zatim omogucio Gasendiju da prelaz i posmatra.
Prelazi preko Sunca se desavaju samo u maju i novembru. U maju do prelaza dolazi kada je Merkur u blizini afela, a u novembru kada je blizu perihela. Novembarski prelazi su cesci (u odnosu 7:3). Najduzi prelaz traje skoro devet sati (i to je majski prelaz).
Prvi pokusaj mapiranja Merkura nacinio je G. V. Skjapareli na osnovu njegovih posmatranja planete od 1881. do 1889. Skjapareli je zabelezio postojanje vise tamnih oblasti na Merkuru. Skjapareli veruje da je Merkurova rotacija jednaka njegovoj revoluciji.
Prve kanale na Merkuru je opazio P. Lovel 1896. Kao i sa Marsom Lovel je i u pogledu na Merkur podlegao iluziji.
 |
|
Rotacija putanje Merkura na crtezu je znatno preterana. |
Neobicno krtanje Merkura moguce je objasniti jedino Ajnstajnovom Opstom teorijom relativnosti. Naime, jos su astronomi 19. veka uocili sitne razlike izmedju osmatranih i proracunatih vrednosti u kretanju Merkura i tragali su za objasnjenjem. (Jedno vreme se razmisljalo o postojanju jos jedne planete u blizini Sunca - neki su je zvali Vulkan - koja navodno deformise Merkurovu putanju) Radi se zapravo o keretanje citave Merkurove orbite kako je to prikazano na crtezu desno. Ovakvo kretanje moguce je objasniti jedino snaznim dejstvom gravitacije Sunca a u skladu sa Ajnstajnovom teorijom.
Prve sugestije da Merkur nema sinhronu rotaciju dao je 1962. W. E. Howard na osnovu merenja dugotalasnog zracenja sa Merkura. Pokazalo se da je tamna strana Merkura (dakle, suprotna od one okrenute ka Suncu) mnogo toplija nego sto bi trebalo da bude da je Sunce nikada ne osvetljava. Ovaj nalaz je potvrdjen 1965.
Kada je u najboljoj poziciji za osmatranje sa Zemlje Merkur nam uvek pokazuje svoje isto lice (tj. okrenut nam je istom stranom).