Jozef Šuštar joza@ptt.yu

Ovih dana, krajem marta i početkom aprila imaćemo dosta retku priliku da vidimo istovremeno na nebu sve članove Sunčevog sistema vidljive golim. Slična situacija će biti tek za 32 godine tačnije u aprilu 2036.

Najkritičniji za posmatranje je Merkur, jer je nisko na zapadnom horizontu i zalazi dosta brzo nakon zalaska sunca. Osim Venere on će biti najsjajniji objekat na zapadnom nebu, treba ga tražiti odmah nakon zalaska sunca. Počev od 16. marta trebalo bi da je lako uočljiv na zapadu nisko nad horizontom sa sjajem od –1,3. Tokom narednih dana brzo će napredovati po nebu udaljavajući se od Sunca, sve do 29. marta kada dostiže maksimalnu elongaciju (prividno udaljenje od Sunca) od oko 19 stepeni sa sjajem 0 m. Tih dana ostajaće na nebu sve do sumraka. Nakog toga Merkur počinje da se vraća i oko 5 aprila ponovo će biti zasenjen Sunčevim sjajem. Tokom ovog prerioda će njegov sjaj opadati sve do +0,6 m, setimo se da je Merkur unutrašnja planeta i da pokazuje faze slično našem Mesecu. Zato iako je bliži Zemlji tokom ovog perioda on okreće ka njoj svoju neosvetljenu stranu i zbog toga gubi na sjaju.

Detalj sa veće slike 15k

Nešto višlje na zapadnom nebu sijaće Venera sa sjajem od –4,4 m. Ubedljivo najsjaniji objekat, naravno ako izuzmemo Mesec. Istog dana kada i Merkur, Venera dostiže svoju najveću eloganciju 29. marta, a zatim kreće ponovo prema Suncu u susret velikom događaju – prolaz Venere ispred Sunca, 8. juna.

Još višlje na nebu je Mars sa sjajem oko 1,1 m, a skoro u zenitu Saturn koji je sada u zbog blizine i nagiba svojih prstenova u vrlo povojnoj situaciji za posmatranje i svakako impresivno izgleda i u mnajim teleskopima.

Nisko iznad istočnog horizonta, na nekih 30 stepeni, nalazi se Jupiter.

Ovu predstavu će ulepšati Mesec svojom šetnjom od 22. marta pa do 2. aprila.

Mesec će najpre 22. marta biti nedaleko od Merkura, a zatim 24. marta na nekih 2 stepena od Venere. Sledeće noći, 25. marta, Mesec će proći vrlo blizu Marsa, za posmatrače sa Grenlanda i iz Kanade desiće se okultacija. Mesec će 28. marta biti pored Saturna a poćetkom aprila, tačnije 2 aprila, pored Jupitera.

Da podsetimo one koji se još upoznaju sa nebom, da linija koja povezuje sve ove planete predstavlja ekliptiku, doduše sa nekim manjim odstupanjima koja su u ovom slučaju nevažna.

Za dodatne informaije pogledajte rubriku 'Ovog Meseca'. Uposlite svoje računare i astronomske programe koje imate i dobro proučite događaje koji slede. A krajem marta, obucite se toplo, izađite van grada, na mesto odakle možete videti celo nebo i UŽIVAJTE.

(mart 2004.)

vrh