|
U četvrtak, 20. novembar 2003. u 17 sati i 22 minuta Space Weather (http://spaceweather.com) šalje cirkularno pismo sa upozorenjem da je moguća pojava aurore narednih dana na niskim latitudama. To pismo do mene je stiglo oko 20:30 kada sam skinuo poštu sa Interneta. Deset minuta kasnije, čuje se bib-bip. Stigla poruka: "Vidis li auroru" - pita Marino iz Vidulinija (Istra). Wow, znači počelo je! Požurim do terase, ali na pola puta zazvoni telefon. Marino nije imao strpljenja da čeka odgovor već se javio glasom. Priča da je aurora viđena iz Dalmacije, pominje Bobu Štromara iz Zagreba koji mu javlja za neke crvene štrafte u zenitu. Zatim, kaže: "Evo Tonči pise da je upravo gleda". Ali i Tonči je nestrpljiv, neće da SMSuje već zove
Marina na telefon. Onda nastaje ono što je pre nekoliko godina bila naučna
fantstika. Marino kaže da ostanem na vezi i priča sa Tončijem: "Da, da,
čuj na vezi imam Zorkića iz Astronomskog magazina, da, da, ... znači vidi
se iz Splita...". Posle nekoliko minuta Marino počinje opet meni da se
obraća. Pitam ga gde da tražim auroru, kod nas je vedro, ali pri horizontu
ima sumaglice, diže se naka magla. Ma visoko je, govori Marino, "Nego, ima
jedan dobar slovenački sajt, Aurora Monitor, odmah ti šaljem adresu mailom,
odličan je... Čuj, evo javlja se Beri, jel zaš Berija? Evo, čitam da gleda
auroru". Onda mu opet zvoni telefon i Marino ćakula sa Berijem (vidite, i
Beri je nestrpljiv), "Da, da, slikaj, vidi se, zelena je? Uuu bogati...".
Ja se kačim na Internet da pokupim tu adresu sajta koji prporučuje Marino.
Bingo, adresa je: Onda Marino opet priča samnom i tako dalje jedno 25 minuta. Zovem Dragana Miladinovića da mu kažem vesti, ali on je negde otišao. Ostavljam mu poruku i idem u našu redakciju. Moje radno vreme u redakciji Astronomije je mnogo kraće nego Slobodanovo (izdavač, dizajner i tehnički urednik Astronomije). Ja sam u redakciji uglavnom noću, obično posle 22 sata, a najviše radim kod kuće. Slobodan kući ide samo da ruča i da odspava malo. Takva mu narav. Krenuh, dakle, do naše redakcije i da usput potražim auroru. Sedam na moj mountain bike i sve gledam u nebo na sve strane, mal se nisam sudario sa jednim drvetom, ali ništa. Tek posle jedno pet minuta odjednom iza jedne zgrade bljesne snažno crveno svetlo - reklama jedne benzinske pumpe. Nije to to. Dođem u redakciju, a da ništa naročito nisam video. A iza ponoći u 00:18 Jozef Šuštar iz Zaječara mailuje: "Prema vestima, nešto posle podneva je zabeležena pojačana aktivnost Sunca i najavljena mogućnost da se ova pojava vidi i sa dosta niskih geografskih širina. Sledi priprema i dogovor na brzinu i .... Upravo sam se vratio sa posmatranja severne polarne svetlosti. Pobegli smo severno od grada u dosta dobar mrak. Nebo vedro i dobra vidljivost. Kad smo stigli oko 22.45 predstava je već bila počela. Severni horizont u širini od četrdesetak stepeni neobično svetao do visine od desetak stepeni. Prema istoku intezivnije povremeno su se pojavljivali delovi osvetljeni crveno. Par puta u obliku traka. Prema zapadu je bilo manje intezivno i pretežno su se pojavljivale mrlje zelene svetlosti poput oblaka. Predivno i impresivno. Napravljeno par snimaka, nestrplivo čekam da vidim da li su uspeli"
*** Sutradan, 21.11.03. oko 16 sati piše Janko Mravik: "Zahvaljujući telefonskom pozivu Dragana Miladinovića video sam Auroru borealis.
Dragan me je nazvao negde oko pola deset (ako se ne varam) i gledao sam iz dvorišta. Nisam mogao da verujem kako je samo nebo bilo crveno, stim što se svetlost videla na severo-istoku i na severo-zapadu, a na samom severu nije je bilo. Svetlost se kretala i pojačavala i posle nekih 15-20 minuta ostala samo na severoistoku, a posle još koji minut i skroz nestala. Ovim putem sa jako zahvaljujem Draganu na upućenom pozivu jer da nije bilo njega sigurno bi mi ovaj događaj promakao. U svoj toj panici da javim prijateljima sam uspeo da napravim i nekoliko snimaka fotoaparatom. Vidi se prilično lepo na slici, ali skenirana fotografija mi ne deluje baš uverljivo. Ipak vam je šaljem." Aleksandar Zorkić (Novembar 2003.)
|
