Od istog autora:
Jonosfera

(maj 2002.)

Maja Mitić                                                                   Jonosferski dinamo

 

1.1. Provodnost atmosfere i jonosfere

Provodnost slabo jonizovanog gasa, kao što je joonsfera može biti izražena preko Maxwellovih jednačina

Intenziteti električnog i magnetnog polja i su u daljim relacijama dati u vezi sa električnim pomeranjem i magnetske indukcije :

gde je m magnetska permeabilnost, a e električna permitivnost. Za vakuum se obeležavaju kao e₀ i m₀.

Dalje sledi:

Prema Ohmovom zakonu, gustina struje , koja teče u električnom provodnom medijumu je proporcionalna stvorenom električnom polju . Tada je :

Ukoliko uvrstimo jednačinu /8/ u /7/ sledi relacija disperzije između talasnog broja k_t i frekvencije w:

pri čemu je indeks refrakcije:

Ovo je slučaj kada n ne varira značajno sa rastojanjem jedne talasne dužine.

U realnoj plazmi, kolizija elekrona sa neutralnim česticama i jonima mora biti uključena u dinamiku sistema.

Ukoliko je prisutno vremenski nezavisno magnetno polje, Lorentzova sila (sila koje je proporcionalna ) dalje modifikuje kretanje elektrona. Rezultujuća jednačina kretanja eletrona izražava se kao:

gde je impuls elektrona, vremenski promeljivo električno polje i je stohastička sila koja se stvara iz kolizije elektron-molekul (ili jon).

Na trenutak možemo pretpostaviti da je proporcionalna impulsu.Tako se jednačina /11/ može napisati u formi:

gde je n definisana frekvencija kolizijem i je brzina elektrona. Magnetno polje je usmereno u pravcu z-ose. Koristeći vezu između brzine elektrona i broja čestica gustina struje je sada:

Možemo rešiti jednačine /40/ pomoću rešenja oblika i dati reprezentaciju provodnisti s u obliku matrice:

gde je žiro frekvencija (Whitten R. C. i Poppoff I.G., 1965):

| Home | Sadržaj | Galaksija | Sunčev sistem | Teorija i praksa |
| Instrumenti | Istorija i tradicija  | Efemeride 2002 |

vrh