Odrzivi razvoj
Odrzivi razvoj je skladan odnos ekologije i privrede, kako bi se
prirodno bogatstvo nase planete sacuvalo i za buduce narastaje.
Moze se reci da odrzivi razvoj predstavlja generalno usmerenje,
teznju da se stvori bolji svet, balansirajuci socijalne,
ekonomske i faktore zastite zivotne sredine.
Pre nesto vise od deset godina, Svetska komisija za zivotnu
sredinu i razvoj (World Commision on Environment and Development),
poznata i kao "Bruntlendova komisija" (Brundtland
Commision) objavila je izvestaj pod nazivom „Nasa zajednicka
buducnost („Our Common Future“) kojim se ukazuje na opasnost, po
ljude i nasu planetu, od politike ekonomskog rasta bez uzimanja
u obzir mogucnosti regeneracije planete Zemlje.
Ova komisija, kojom je predsedavao
Kanadjanin Jim McNeill, definisala je odrzivi razvoj kao razvoj
kojim se ispunjavaju potrebe sadasnjosti, bez uskracivanja
mogucnosti buducim generacijma da zadovolje svoje potrebe.
Svetski lideri su na Zemaljskom
samitu u Rio de Zaneiru 1992. godine usvojili preporuke
Bruntlendove komisije, a jedan od rezultata samita bila je
Agenda 21 kojom se daju preporuke za odrzivo upravljanje
zemljisnim, vodenim i sumskim resursima u 21. veku.
Samit
o Zemlji - Rio de Zaneiro 1992
Konferencija Ujedinjenih nacija o zastiti zivotne sredine i
razvoju (UNCED), odrzana juna 1992 godine u Rio de Zaneiru
(Brazil) bila je najveca od svih ikad odrzanih konferencija
Ujedinjenijh nacija. Prisustvovalo je blizu 10.000 zvanicnih
predstavnika iz oko 150 zemalja, ukljucujuci i 116 nacionalnih
politickih lidera. Paralelno desavanje - konferencija namenjena
nevladinim organizacijama, privukla je jos vise ucesnika.
Konferenciju je pratilo preko 7.000 predstavnika „sedme sile“.
Medjutim, kao sto je i bilo ocekivano, ucesnicima samita nije
poslo za rukom da dodju do resenja i saglasnosti po mnogim
pitanjima. Naime, bilo je tesko postici saglasnost izmedju
zemalja o pitanjima gde su se na udaru nasli razliciti ekonomski
interesi ili duboko uvrezene vrednosti. Zemaljski samit 1992.
godine uspeo je utoliko sto je po prvi put povezao pitanja
razvoja i zastite zivotne sredine. Osim toga, rezultat
predstavlja i potpisivanje i usvajanje nekoliko vaznih
dokumenata, medju kojima je Deklaracija o zivotnoj sredini
i razvoju - poznatija kao Rio deklaracija, Konvencija o promeni
klime, Konvencija o bioloskoj raznovrsnosti, Princip o
upravljanju, zastiti i odrzivom razvoju svih tipova suma, kao i
akcioni plan odrzivog razvoja za 21. vek nazvan Agenda 21.
Agenda
21
Jedan od kljucnih dokumenata usvojenih na samitu u Rio de
Zaneiru je Agenda 21 - deklaracija o namerama i obavezivanje na
odrzivi razvoj u 21. veku. Na oko 500 stranica nalazi se 40
poglavlja - od teme siromastva, zastite atmosfere, suma, vodenih
resursa, preko zdravstva, poljoprivrede, ekoloski zdravog
upravljanja biotehnologijom do pitanja odlaganja otpada. Novitet
u odnosu na druge dokumente Ujedinjenih nacija predstavlja
izricito priznavanje uloga "bitnih grupacija", kao sto su zene,
deca i omladina, poljoprivrednici i preduzetnici. Od 1992.
godine, pa nadalje, Ujedinjenih nacije su pocele da sve vise
racunaju na ulogu ovih grupacija u svojim programima, za razliku
od prethodne prakse koja je iskljucivala sve aktere osim
nacionalnih vlada i nekoliko favorizovanih posmatrackih
organizacija.
Lokal
Agenda 21
Jedno od poglavlja Agende 21 o bitnim grupacijama je i poglavlje
o ulozi lokalnih vlasti. Sa svih strana sveta, razna tela
naglasavala su njihovu kljucnu ulogu u konkretnoj primeni "odrzivosti"
na lokalnom nivou.
Iz ovoga je i proizasla preporuka data u 28. poglavlju - da
lokalne vlasti treba da se konsultuju sa stanovnistvom u pogledu
osmisljavanja strategije za stvaranje Lokalne Agende (LA) 21.
Nazalost, bilo je potrebno nekoliko godina da se pojavi bilo
kakva smernica o tome sta bi ovo trebalo da podrazumeva i sta
konkretno treba preduzeti, pa se tako, u prvo vreme, samo
nekolicina pionira prihvatila ovog posla.
Danas, mnogi lokalni saveti rade u skladu sa principima Lokal
Agende. Svaki od procesa ima svoje karakteristike, obelezen je
lokalnim uslovima, ukljucujuci tu i javno mnjenje, geografske
uslove (urbane i ruralne oblasti, na primer, razlikuju se po
svojim nedostacima), koji se uzimaju u obzir pri donosenju
odluka, sto vazi i za politicke stavove, kao i za probleme
resursa. Ipak, od pocetka je bilo jasno da pored loklanih
postoje i neki opsti faktori koji moraju biti deo svakog
pojedinacnog LA 21 procesa:
Lokal Agenda nije samo strategija zastite zivotne sredine. Plan
odrzivosti ukljucuje i resavanje socijalnih i ekonomskih
pitanja. Lokal Agenda ukljucuje celo drustvo ili u
najmanju ruku najveci moguci presek skupova, sa svim
raspolozivim resursima. Oko Lokal Agende mora se stvoriti
konsenzus – zajednicki napori naspram prevazidjenog modela
suprotstavljenih interesa.
Prvi korak je prikupljanje informacija o lokalnim uslovima i
lokalnim priopritetima - otkrivanje pravih zelja i potreba
ljudi. Dalje, akcije je potrebno identifikovati. Nijedna
organizacija ni drustvena struktura ne moze imati monopol na
dobre ideje. Vazno je naci nacine da se izmeri napredak, kako
bismo znali da nasa zalaganja imaju rezultate.
Ekologija
nije u sukobu sa ekonomijom
Jedna od predrasuda je da zastita covekove sredine dolazi u
sukob sa interesima privrednog razvoja - rasta drustvenog
proizvoda, zivotnog standarda, otvaranja novih radnih mesta.
Praksa najrazvijenijih zemalja, ali i zemalja u razvoju, tokom
poslednje decenije dokazuje suprotno: tradicionalni koncept
razvoja orijentisanog na rast proizvodnje i ujedno rast
potrosnje prirodnih resursa dosao je do svojih krajnjih granica.
Tzv. "eksterni troskovi" koje proizvodi zagadjivanje,
iscrpljivanje resursa i narusavanje ljudskog zdravlja pocinju
nadmasivati koristi koje dalji rast donosi. Kapital se danas u
najrazvijenijim zemljama sve vise ulaze u zastitu okoline,
stednju energije i drugih resursa i u razvoj tehnologija
prijateljskih prema okolini. Upravo u tim podrucjima otvaraju se
i brojna nova radna mesta. Manje razvijene zemlje nemaju izbora,
moraju slediti taj put. Odrzivi razvoj treba poticati fiskalnim
merama na lokalnom nivou, koja za cilj imaju sprecavanje
zagadjenja i rasipanje prirodnih bogatstava.
Korisni linkovi na
engleskom jeziku:
UNESCO
Education for Sustainable Development:
http://portal.unesco.org/education/en/ev.php-URL_ID=27234&URL_DO=DO_TOPIC&URL_SECTION=201.htmlrt
World
Summit on Sustainable Develpment:
http://www.johannesburgsummit.org
Sustainable
Development Communications Network:
http://www.sdgateway.net
