|
Vazduh
Cist vazduh je osnov za zdravlje i zivot ljudi i citavog
ekosistema. Vazduh je smesa gasova koja cini atmosferu, a sastoji se
priblizno od 4/5 azota, 1/5 kiseonika i vrlo malih kolicina
plemenitih gasova, ugljen dioksida, vodonika, ozona, vodene pare i
raznih necistoca. Nevolje nastaju kada se ovaj odnos poremeti.
Zagadjeni vazduh utice na razlicite nacine na
zdravlje ljudi i citav ekosistem. Atmosfera sluzi i kao sredstvo
transporta zagadjujucih materija do udaljenih lokacija i kao
sredstvo zagadjenja kopna i vode. Zagadjenje vazduha zavisi
prvenstveno od tipa zagadjivaca.
Glavni izvori zagadjenja vazduha su zagrevanje
stanova, industrijske aktivnosti i saobracaj.
Najcesce zagadjujuce materije su ugljenmonoksid (CO),
sumpordioksid (SO2), azotdioksid (NO2), mikrocestice cadji.
Specificne zagadjujuce materije vazduha su i olovo, kadmijum,
mangan, arsen, nikl, hrom, cink i drugi teski metali i organski
spojevi koji nastaju kao rezultat razlicitih aktivnosti.
Ugljen monoksid (CO) je veoma otrovan gas, bez
boje mirisa i ukusa. Ovaj gas nastaje prilikom nepotpunog
sagorevanja fosilnih goriva. Koncetracija od 1% CO u vazduhu je
smrtonosna. Ugljen monoksid je toksican u visokim koncentracijama i
indirektno doprinosi globalnom zagrevanju kao prekursor ozona.
Emisije poticu uglavnom od saobracaja. U Evropi se emituje oko 125 M
tona, ili 11% od ukupne svetske emisije ovog gasa.
Procenjuje se da emisija sumpornog dioksida (SO2)
u Evropi iznosi 39 M-tona godisnje. Emisija SO2 jedinjenja drasticno
je veca u zimskom nego u letnjem periodu, zbog sagorevanja fosilnih
goriva. Zimski smog pojavljuje se najcesce i najvise u centralno,
juznoj i jugoistocnoj Evropi. Zato su vlasti u drzavama ovih regiona
krenule u kampanju za redukciju upotrebe vozila u centralnim
gradskim delovima. Koncentracija SO2 u atmosferi zapadno-evropskih
gradova primetno je opala u odnosu na 1970. godinu. Pad
koncentracije SO2 u atmosferi rezultat je redukcije koriscenja
fosilnih goriva u zagrevanju domacinstava.
Emitovane kisele supstance kao sto su SO2 i azot
dioksid (NO2) u atmosferi se mogu zadrzati i do nekoliko dana i za
to vreme preci razdaljinu od preko nekoliko hiljada kilometara, gde
se preobrazuju u sulfurnu i azotnu kiselinu. Primarni polutanti SO2
i NO2 i njihovi reakcioni proizvodi nakon njihove depozicije i
promene padaju na povrsinu zemlje i povrsinskih voda (kisele kise)
gde uzrokuju zakiseljavanje sredine. Efekti acidifikacije odrazavaju
se na: vodene organizme koji su osetljivi na povecanje pH i
povecanje toksicnih metala u vodi, biljke su osjetljive na povecanje
koncentracije hidrogenovih jona u zemljistu, ljudi takodje trpe
posledice acidifikacije zbog konzumiranja povrsinske ili podzemne
vode koje cesto imaju neprimeren pH i povecanu koncentraciju metala.
 Efekat
staklene baste
CO2 - Uticaj na promene u atmobiosferi
Osnovni naucni dokazi pokazuju da CO2 igra
znacajnu ulogu kad je u pitanju efekat staklene baste. Inace, ovo je
prirodni fenomen - rezultat apsorpcije kratkotalasnog Suncevog
zracenja koje Zemlja apsorbuje, ali zbog pojasa ugljen-dioksida i
drugih otrovnih gasova u atmosferi infracrveni zraci ne mogu da se
probiju u kosmos, vec ostaju pod slojem gasova i ponovo ih apsorbuje
Zemlja (dugotalasno infracrveno zracenje). Ovaj proces rezultuje
efektom zagrevanja atmosfere do tacke koja je mnogo visa nego sto bi
to normalno bio slucaj, jer je znatno povecana prisutna
koncentracija CO2 i drugih gasova staklenika u atmosferi. Posto su
za znacajne kolicine gasova staklenika odgovorni upravo antropogeni
izvori, ovaj efekat je privukao paznju javnosti, ali i rezultate i
uocene promene izazvane njegovim dejstvom.
Protokol
iz Kjotoa
U japanskom gradu Kjotou 1997. godine oko 50
zemalja potpisalo je Okvirnu konvenciju Ujedinjenih nacija o
klimatskim promenama, ciji je cilj sprecavanje i smanjivanje emisije
otrovnih gasova, pre svega ugljen-dioksida, koji se smatraju glavni
uzrocnicima porasta temperatura na Zemlji, odnosno stvaranja efekta
“staklene baste”.
Prema Protokolu iz Kjotoa, industrijske zemlje do
2012. godine moraju da smanje emisiju stetnih gasova u atmosferu u
proseku za pet odsto u odnosu na nivo emisije 1990. godine.
Problem je u tome sto taj dokument postaje pravno
obavezujuci tek kada 55 zemalja koje proizvode 55% globalne emisije
ugljen-dioksida ratifikuju Protokol.
SAD i Australija su, mecutim, istupile iz
Protokola, Kambera uz obrazlozenje da ce njegovom ratifikacijom
izvoz prljave industrije biti usmeren ka zemljama u razvoju, a u
Australiji nastati manjak radnih mesta, sto ce, prema misljenju
premijera Dzona Hauarda, znatno ugroziti industriju zemlje.
Interesantno je, medjutim, da, prema Protokolu, Australija ima pravo
da za osam procenata poveca nivo emisije CO2 u odnosu na 1990.
godinu.
SAD, najveci svetski zagadjivac, svoje odbijanje
su obrazlozile cinjenicom da bi ratifikovanje Kjoto protokola nanelo
stetu nacionalnoj ekonomiji, a Vasington je zauzvrat formulisao
domaci plan zastite zivotne sredine.
Do sada su Kjoto protokol od 15 zemalja Evropske
unije, ratifikovale Austrija, Belgija, Danska, Finska, Nemacka,
Grcka, Irska, Italija, Luksemburg, Spanija, Svedska i Ujedinjeno
Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske. Protokol su
ratifikovale i Norveska i Malta, a u istocnoj i centralnoj Evropi
Rumunija i Slovacka.
Jedan od svakako znacajnih koraka u poslednje
vreme je sto se zemljama koje su ratifikovale Protokol 4. juna
prikljucio i Japan, jedan od velikih svetskih zagadjivaca.
Trend
globalnog zagrevanja
Prema izvestaju Nacionalne zdravstvene akademije
SAD-a (NAS) nijedna katastrofa u celukupnoj poznatoj proslosti nece
izazvati toliko poguban uticaj na civilizaciju i zivot na planeti
kao sto bi to moglo izazvati trend globalnog zagrevanja. Do sada je
o tom pitanju najrelevantnijom smatrana studija objavljena nakon
zavrsetka Medjuvladinog panela o klimatskim promenama, odrzanog
2001. godine u okviru Ujedinjenih nacija (IPCH), koja prognozira da
bi temperatura na povrsini zemlje do 2100. godine mogla porasti od
1,4 do 5,8 stepeni Celzijusovih. Ova studija predvidja da bi takav
rast temperature mogao prouzrokavati otapanje lednika i artickog
polarnog prekrivaca, povecanje nivoa mora, pojavu oluja,
destabilizaciju i nestanak zivotinjskih stanista i migracije
zivotinja prema severu, salinizaciju pitkih voda, masovno unistenje
suma, ubrzan nestanak biljnih vrsta i velike suse.
Ukoliko se uzme u obzir da ce zahvaljujuci
ljudskoj aktivnosti udvostruciti kolicina CO2 koja ce se u ovom veku
emitovati u atmosferu, moglo bi sazreti uslovi za naglu klimatsku
promenu na globalnom nivou, i to mozda u razdoblju od nekoliko
godina!
Korisni linkovi:
UNEP
- http://www.unep.org/ozone/index-en.shtml
United
Nations Framework Convention on Climate Change -
http://www.unfccc.org/
GHG
Protocol Initiative - http://www.ghgprotocol.org/
Pew
Center on Climate Change -
http://www.pewclimate.org/
The
International Emissions Trading Association -
http://www.ieta.org/
 |
|
Efekat
staklene baste
Posledice
globalnog zagrevanja
Kjoto
protokol
|
Foto: EkoForum |
|
Foto: EkoForum
|
Foto: EkoForum | |
