Voda
Voda je temelj zivota i osnovni sastojak
svakog zivog bica. Potrebe za vodom odraslog coveka iznose od 2,5 do
3 litre dnevno. Voda ili pokrece razvoj ili ogranicava progres svake
zajednice - od porodice do civilizacije.
Broj stanovnika na
nasoj planeti ubrzano se povecava, potrebe za
vodom jos i brze, a njena kolicina se ne menja. Do 2025. godine dve
trecine covecanstva osetice ozbiljan nedostatak vode. Procene
strucnjaka kazu da oko 1,1 milijarda ljudi nema pristup pijacoj
vodi, 2,5 milijardi nema obezbedjene elementarne sanitarne uslove, a
vise od pet miliona ljudi godisnje umire od bolesti koje su
uzrokovane zagadjenom vodom.
 Organizacija Ujedinjenih nacija je
pre desetak godina proglasila 22. mart za Svetski dan voda, s
namerom da istakne njenu vaznost i ogranicavajucu ulogu u razvoju.
Blizimo se vremenu kada ce potreba za vodom premasiti zalihe. Nakon
toga nuzno prestaje razvoj, zapocinju borbe za vodu, a postoji cak i
opasnost od medjudrzavnih ratova.
Borba za vodu:
6000 ljudi dnevno umre od dijareje
Potrosnja vode se udvostrucila od 1950. godine
Kolicina zagadjene vode je veca nego u basenima 10
najvecih svetskih reka
Najkvalitetniju vodu imaju:
Finska
Kanada
Novi Zeland
Velika Britanija
Japan
Norveska
Rusija
Juzna Koreja
Svedska
Francuska
Generalna skupstina UN
proglasila je 2003. godinu "Medjunarodnom godinom slatke vode"
Poseban problem predstavlja
zagadjenje podzemnih voda. Ova zagadjenja jednim delom uzrokuje
poljoprivreda – zbog koriscenja vestackog djubriva i otpadne voda iz
seoskih naselja. Pretpostavlja se da je bombardovanje SR Jugoslavije
1999. godine i koriscenje municija sa „osiromasenim uranijomom“
zagadilo mnoge izvore kraskih voda i vrela u jugoistocnoj Srbiji.
Veliki problem predstavlja i
posledica zagadjenja voda sa neuredjenih deponija. Voda i otpad
povezani su neraskidivo i pogubno. Svaki otpad pre ili kasnije
dospeva do podzemnih voda zagadjujuci je. To je dugotrajan i
ljudskom oku skriven proces.
Srbija ce pre ili kasnije osetiti
posledice ovakve nebrige za otpad. Brojni izvori bice zagadjeni,
mozda za koju godinu ili kasnije, ali je sigurno da ovakav nemar
trajno ugrozava nase vodene zalihe. Vodu je od otpada moguce
zastititi jedino izgradnjom deponija s kontrolisanom odvodom.
Uredjenih deponija u Srbiji gotovo i da nema!
Srbija nema dovoljno vode za
pice!
Ionako lose stanje voda ugrozavaju
zastarele tehnologije u fabrikama i nerazumni ljudski postupci.
Beograd svu otpadnu vodu, kroz 20 izliva, ispusta direktno u Dunav i
Savu, bez ikakvog preciscavanja. Za izgradnju postrojenja za
preciscavanje otpadnih voda Beograda, koji bi se po generalnom planu
nalazilo u Velikom selu, potrebna je investicija od nekoliko stotina
miliona evra.
U
Srbiji je sve manje i manje zdrave izvorske vode. Strucnjaci
smatraju da je glavni razlog u nekontrolisanoj seci suma i da se
spas nalazi u planskom posumljavanju, povrsinskim akumulacijama,
malim branama i zastiti izvorista reka.
Sta mozemo i moramo da ucinimo s vodom?
Da je Stitimo i stedimo. Svaki dan, na svakom mestu i
u svakoj prilici. Posebno decu treba vaspitavati da uce da stede
vodu od najmladje dobi, da uce da vole prirodu, da budu osetljivi na
pitanja zastite covekove sredine, jer ce upravo oni u buducnosti
donositi odluke o razvoju drustva.
Korisni linkovi:
World
Water Council
http://www.worldwaterforum.net/
The
Stochlom International Water Institute
http://www.siwi.org/
Water
and Nature Initiative
http://www.waterandnature.org/
The
Global Water Partnership
http://www.gwpforum.org/
The
World Bank
http://www.world-bank.org/html/extdr/pb/pbwater.htm
 |
|
22.
mart - Svetski dan voda
2003. godina - Medjunarodna godina
slatke vode
Srbija nema dovoljno vode za pice!
| |
 |
|
Foto: EkoForum |
|
Najveca nestasica pitke vode u istoriji,
procenjuju UN
Beograd, marta 2003 - Nedostatak
politicke volje doveo je do toga da je svet
suocen sa najvecom do sada zabelezenom
krizom snabdevanja vodom, istice se u nedavno objavljenom
izvestaju Ujedinjenih nacija, prenosi BBC.
Izvestaj upozorava na mogucnost
da sredinom ovog veka cak sedam milijardi ljudi bude suoceno
sa nedostatkom vode ukoliko se ne preduzmu hitne mere. Rec
je o najvecoj do sada sacinjenoj studiji o kolicinama pitke
vode koje svet ima na raspolaganju.
Predvidjanja UN su prilicno
mracna. Sest hiljada dece mladje od pet godina svakog dana
umire od bolesti prouzrokovanih zagadjenom vodom.
U
izvestaju se istice da ce se izvori vode stalno smanjivati
zbog porasta broja stanovnistva, zagadjenja i klimatskih
promena.
U narednih dvadeset godina,
istice se u izvestaju Ujedinjenih nacija, prosecna kolicina
vode kojom ce ljudi raspolagati biti manja za trecinu.
Preciscavanje otpadnih voda kljucno je kljucno. Svakog dana
se u reke, jezera i vodene tokove baca sest miliona tona
otpada.
Najveci deo raspolozive pitke
vode koristi se za navodnjavanje i proizvodnju hrane. Veliki
deo toga mogao bi da se sacuva, kazu Ujedinjene nacije,
ukoliko bi se za navodnjavanje koristile preciscene otpadne
vode.
Izvestaj sadrzi i spisak
zemljalja, rangiranih prema kvalitetu vode kojom raspolazu i
sposobnosti da situaciju poprave. Prilicno iznenadjujuce,
ali na dnu spiska se nalazi Belgija, dok je Velika Britanija
na cetvrtom mestu.
Kvalitet vode u Srbiji i Crnoj
Gori nije meren, a nasa zemlja je 47 od 180 drzava,
rangiranih po kolicini vodnih resursa u svetu.
|
 |
|
Foto:
EkoForum |
| | |
