|
Zemljiste Na drugom Svetskom kongresu o ocuvanju (The
World Conservation Congress-WCC) u glavnom gradu Jordana, Amanu, u
oktobru 2000. godine, 76 zemalja, 104 vladine agencije i 720
predstavnika nevladinih organizacija clanica IUCN (The World
Conservation Union) zatrazile su da se u skladu s Okvirnom
konvencijom UN o klimatskim promenama povede racuna o tome da
koriscenje zemljista, izmene u koriscenju zemljista i eksploatisanje
suma ne narusavaju zivotnu sredinu i globalnu klimu.
 Kopneni ekosistemi
igraju veliku ulogu u globalnom kruzenju ugljenika. Oko 46 procenata
ugljenika uskladisteno je u biomasi i zemljistu suma, a 25 procenata
u pasnjacima i savanama. Kada se sume prekomerno eksploatisu, umesto
da usisavaju ugljen-dioksid one pocinju da ga emituju, sto nanosi
stetu globalnoj klimi. Ponovna ravnoteza u tom slucaju u ekosistemu
moze se uspostaviti ukoliko se postuje biodiverzitet i promovise
odrzivi razvoj suma. Za vecinu zemalja u razvoju stvaranje
nacionalnog sistema za racunanje, merenje i monitoring promena u
zalihama ugljenika skup je projekat, ali bio bi visestruko isplativ.
U razvijenim,
ali i sve vecem broju zemalja u razvoju, primenjuje se ekosistemski
pristup koji predstavlja strategiju integrisanog i odrzivog
upravljanja zemljistem, vodom i zivim resursima, kao i promovisanje
konzervacije zivotne sredine.
Zemljiste koristi coveku pre svega zbog ishrane
Agro-biodiverzitet
odnosi se na raznovrsnost biljnih i zivotinjskih vrsta koje se
koriste u covecjoj ishrani. Samo 7.000 biljaka (2,6% svih biljnih
vrsta) koristi se u ljudskoj ishrani, vise od 95% svetske populacije
se hrani svinjskim, govedjim i zivinskim mesom, dok samo deset vrsta
ribe dominira globalnim ishranom tim mesom.
840 miliona ljudi na planeti dnevno ne unese dovoljne kolicine
namirnica, a broj tog dela svetske populacije povecava se iz dana u
dan. To znaci da ce do 2020. godine kolicina proizvedene hrane
morati da se poveca za 50%.
Oko 90 miliona hektara svetskog zemljista morace da bude
pretvoreno u poljoprivredna dobra do 2010. godine da bi se postigla
globalna obezbedjenost hranom, a polovina tih povrsina trebalo bi da
bude dobijena krcenjem suma sto ce imati negativne posledice po
globalnu klimu i biodiverzitet.
Opasnost za svet danas predstavlja gubitak agro-biodiverziteta i
to, pored ostalih faktora, zbog upotrebe pesticida, pa cak i
djubriva.
Upotreba pesticida i djubriva u poljoprivredom, zagadjivanje tla
otpadom i iz atmosfere samo su neki od akutnih problema s kojim se
suocava Evropa.
Sume i njihovo
zemljiste obezbedjuju osnovne ekoloske funkcije kao sto su zastita
vododelnica (linije razdvajanja recnih slivova), regulisanje rezima
vode, odrzavanje regionalne klime, cistog vazduha i stanista divljih
zivotinja. One donose dobrobit ljudima kroz hranu, turizam, gorivo i
drugo.
Sume prekrivaju oko 1.900 miliona hektara u nerazvijenim
zemljama, a od tog broja 720 miliona su tropske sume (cak 50%
tropskih suma nalaze se u Brazilu, Indoneziji i Demokratskoj
Republici Kongo).
Najveci gubitak suma uzrokovan je drvnom industrijom, ilegalnom
secom i pretvaranjem suma u obradive povrsine. Izmedju 1980. i 1995.
godine zemlje u razvoju su izgubile 200 miliona hektara suma.
Nestanak i degradacija tropskih suma predstavljace jedini veliki
uzrok izumiranja zivih vrsta za 50 godina.
Poseban oblik zemljista predstavljaju
zasticene povrsine (protected areas) koje su takvim proglasene s
ciljem da bude zasticena osetljiva zivotna sredina, zivotinjski i
biljni svet, istaknuta posebna lepota tih povrsina ili njihova
turisticka korist.
Zasticene povrsine su od velikog znacaja jer odrzavaju
biodiverzitet, rezervoari su kiseonika, ciste vode …
U tropskim zemljama postoji oko 560 miliona hektara zasticenih
povrsina, od toga najvise u Africi i Juznoj Americi.
U zasticene povrsine spadaju prirodni rezervati, nacionalni
parkovi, prirodni spomenici, zasticena stanista i druge vrste
zemljista. Kada one obuhvataju najmanje dve zemlje nazivaju se
"parkovi mira".
Glavnu stetu zemljistu na starom
kontinentu nanose zagadjenje tla i vazduha, erozija, salinizacija,
prekomerna urbanizacija i poplave, a za njegovu zastitu ne postoji
zajednicka strategija EU, iako ti problemi svakog dana poprimaju sve
vece razmere, upozoreno je u jednom izvestaju Evropske komisije u
aprilu.
U Italiji je, na primer, 45 procenata obale izbetonirano, za
Spaniju narocit problem predstavlja isusivanje tla, a kada su u
pitanju zemlje istocne Evrope kandidati za clanstvo u EU na njihovim
teritorijama izrazena je erozija tla, 35 procenata zemljista Poljske
je preterano kiselo, a u 40 procenata litvanskog zemljista
zabelezena je visoka koncentracija teskih metala.
Korisni linkovi na engleskom jeziku:
The World Conservation Union:
http://www.iucn.org
The Food and Agricultural Organization of the United Nations:
http://www.fao.org
The World Health Organization:
http://www.who.int
The Consultative Group on International Agricultural Research:
http://www.cgiar.org
 |
