To da po nebeskoj sferi Mesec nacini pun krug za 27 dana i nesto sati, a sto zovemo sidericki mesec, nije novo otkrice. Za to su znali jos Haldejci. Ali ne bas svi Haldejci vec samo oni koji su se bavili astronomijom. Obican covek nikad nije imao smisla ni strpljenja za duga osmatranja neba i kako je po prirodi praktican, on je za svoje potrebe posmatrao mnogo uocljiviju pojavu - Meseceve mene.

Mesec je tamno telo, on ne zraci svoju svetlost i zato mozemo da vidimo samo onaj njegov deo koji obasjava Sunce. Kako opet Mesec stalno menja svoj polozaj u odnosu na Zemlju i Sunce taj deo ce, posmatrano sa Zemlje, svakog dana izgledati drukcije. Kazemo - Mesec prolazi kroz mene ili faze.

Kao pocetni momenat za posmatranje promena ovih faza uzima se obicno trenutak kada se Mesec nalazi izmedju Sunca i Zemlje (polozaj M1 na crtezu). Ta faza se zove mlad Mesec, ali nju necete moci da vidite posto je Zemlji tada okrtnuta neosvetljena strana Meseca (istovremeno Mesecu je okrenuta osvetljena strana nase planete i Seleniti da postoje mogli bi na svom nebu da gledaju u punom sjaju "punu" Zemlju). Ponekad se medjutim zna desiti da Mesec u ovoj fazi pokrije Sunce pa onda mozemo da vidimo njegov tamni disk, ali do ove situacije dolazi retko. Najcesce Mesec prolazi ispod ili iznad Sunca.

Zanimljivi prizori nastaju tek nakon nekoliko dana kada Mesec na putu oko Zemlje odmakne prema istoku. Tada se moze videti njegov uzan, ali svakim danom sve siri srp (M2 i M3). Ispupcena strana srpa je okrenuta Suncu ali vi dobro pogledajte njegovu suprotnu, ugnutu stranu. Ivica te strane je granica izmedju osvetljenog i neosvetljenog dela Meseca, izmedju svetlosti i tame, izmedju dana i noci. Ta tanka linija koja razdvaja dan od noci na Mesecu zove se terminator i bas njega cemo u svim fazama posmatrati. Vrhovi srpa su rogovi Meseca, a zamisljena prava koja ih povezuje zove se linija rogova. U ovoj fazi rogovi su okrenuti ka istoku.

Preko dana Mesecev srp je tesko uocljiv jer ga zasenjuju zraci Sunca. Mozemo ga dobro videti teka kad Sunce zadje i to na zapadu, blizu tacke zalaska. Sa gledanjem treba pozuriti jer ce uskoro Mesec i sam da nestane iza horizonta.

Obratite paznju na figuru Meseca koju vidite tih prvih dana nakon faze mladog Meseca. Pada u oci bljestavi beli srp, ali sem njega mozete uociti i preostali deo Mesecevog diska. To je onaj deo na kome jos vlada noc, ali tu noc razbija neka slaba sivkasta svetlost i kao da je citav predeo u sumraku. Ova svetlost zove se pepeljasta svetlost, a ona potice od nase planete (ako se secate ovaj fenomen je razjasnio Leonardo). To su zapravo Suncevi zraci koji se odbijaju od Zemlje i obasnavaju Mesec. Zemlja na ovoj razdaljini prilicno snazno bljesti. Svetlost koja se od nje odbija i pada na Mesec osmdeset puta je jaca od najjace mesecine na Zemlji.

Pepeljasta svetlost se ne moze videti u sledecim fazama Meseca jer se Mesec polako premesta na nocnu stranu Zemlje.

Kada od mladog Meseca prodje nesto vise od sedam punih dana nastaje faza koju zovemo prva cetvrt (M4). Sada je osvetljena citava desna polovina Mesecevog diska, a terminator se poklopio sa linijom rogova. U ovoj fazi Mesec izlazi u podne, a zalazi u ponoc. Coveku koji poznaje kretanje Meseca nije potreban ni sat ni kompas jer i vreme i strane sveta on cita sa neba gledajuci Mesec.

Nakon prve cetvrti osvetljena povrsina Meseca se i dalje povecava. Mesec "raste" kazemo. Svakim danom terminator sve vise uzmice pred Suncem. Na mestima prko kojih prolazi svice dan (M5 i M6).

A dve nedelje od mladog Meseca, uvece kada Sunce zadje, na nebu se pomalja pun Mesec u svom najvecem sjaju (M7). Ceo je obasjan Suncevim zracima i njegova svetlost je tada najjaca. Ona razbija i najgusci mrak i pravi senke na Zemlji. Ova faza se drukcije zove ustap.

Kad je ustap Zemlja se nalazi izmedju Sunca i Meseca. Zemlji je okrenuta cela osvetljena Meseceva strana, a Mesecu cela neosvetljena strana Zemlje. Kada bi stvarno postojali mali beli coveculjci na Mesecu za njih bi nasa planeta tada bila u fazi mlade Zemlje i ne bi je videli. Samo ponekad bi Zemljina senka presla preko njih i oni bi govorili da se Sunce pomracilo. Za nas Zemljane to je pomracenje Meseca.

U ovoj fazi Mesec je cele noci na nasem nebu. Tek u zoru, kada se na istoku pojavi Sunce on zadje za horizont.

A vec sledece noci Mesec vise nije pun. Na njegovom disku pojavila se senka i kazemo: Mesec opada. Sledecih dana ovo postaje sve uocljivije (M8 i M9). Terminator sad pokazuje mesto gde na Mesecu pocinje noc.

Trece nedelje od mladog Meseca terminator se ponovo poklopio sa linijom rogova (M10). Sada je vec pola Mesecevog diska u mraku, a osvetljena je njegova leva strana. Ova faza se zove poslednja (ili druga) cetvrt. Mesec je izasao u ponoc, a zaci ce u podne.

Nakon poslednje cetvrti tama guta sve veci deo Mesecevog diska i osvetljeni deo sve vise dobija oblik srpa (M11 i M12). Osvetljeni deo je okrenut Suncu, ali rogovi sada gledaju na zapad. Mesecev srp ima oblik cirilicnog slova "S" (ili latinicnog "C") pa po tome odmah mozete znati da je Mesec tada "star", da opada. Vreme izlazenja Meseca je sve blize zori i izlasku Sunca, a njegov srp je sve tanji. Mesec ponovo dolazi iznad dnevne strane Zemlje i ona ga sve snaznije obasjava odbijenim zracima Sunca. Opet cemo na Mesecu videti pepeljastu svetlost i nocnu stranu Meseca (M12).

Uskoro potom, provescemo neko vreme bez mesecine i Meseca. Mesec je istina tu, ali po danu i okrenut nam je njegov neosvetljeni deo pa ga ne vidimo. On je ponovo u fazi mladog Meseca. A vec sledeceg dana pocece novi ciklus Mesecevih mena.