amislite da se nalazite na Zemlji u tacki A naseg crteza i da je Mesec u kulminaciji. Nebesko telo je u kulminaciji onog trenutka kada prolazi kroz meridijan, a meridijan je zamisljen luk koji prolazi kroz zenit u pravcu sever-jug.

Dakle, okrenite se ka severu, u mislima spojte zenit (on se nalazi tacno iznad vase glave), sa tackom horizonta na krajnjem severu i dobijete meridijan. Kada Mesec presece taj meridijan on je u kulminaciji. U tom trenutku to je i najvisi njegov polozaj na nebu posto vec sledeceg momenta on pocinje da se spusta ka zapadu.

Dakle vi ste u tacki A a Mesec u trenutku kulminacije u tacki A'. Za 24 casa, posto se zajedno sa Zemljom okrenete oko njene ose, vi ponovo dodjete u tacku A. Za to vreme Mesec je iz tacke A' prevalio svoj put od oko 13° i sada se nalazi u tacki B'. On, znaci jos nije presekao vas meridijan. Isprednjacio je i vi morate da ga stignete, tj. da predjete tih njegovih 13°. Jedan stepen Zemlja rotirajuci se prevali za cetiri minuta (360° Zemlja predje za 24 sata, odnosno za 1440 minuta) sto znaci da joj za luk od 13° treba jos oko 50 minuta i to je vreme zakoji Mesec svakog dana "kasni". Ako zelite da sledeceg dana posmatrate izlazak Meseca morate imati ovo na umu jer cete inace na nebu videti samo zvezde.

Ovo je medjutima teorija. U stvarnosti Mesecevo vreme kasnjenja se stalno menja i gotovo nikada nije 50 minuta. To je zbog toga sto brzina Meseceve revolucije oko Zemlje nije konstantna. Ona je najveca oko perigeja, a najmanja oko apogeja, o cemu smo vec pricali. Zato se i kasnjenje Meseca menja od nekih dvadesetak minuta pa do jednog i po sata.