Detalj sa Mikelandjelove slike "Stvaranje coveka"

hodno ljudskoj prirodi da svemu trazi uzrok i pocetak vrlo davno se nametnulo pitanje nastanka Meseca. Tokom istorije nudjeni su razni odgovori ali vecina njih ima u najboljem slucaju samo knjizevnu vrednost. Najpoznatije tumacenje ovog dogadjaja je svakoko ono po kojem je nas satelit nastao voljom Bozjom cetvrtog dana od pocetka stvaranja sveta. U sedamnaestom veku pedantni teolozi, izucavajuci Sveto pismo, izracunali su da je ovo moralo biti 4004. godine pre rodjenja Hrista i to oktobra meseca!

 

 

Prva teorija

 

          U novije doba stvorene su i druge terorije. Po jednoj Mesec je nastao daleko od Zemlje, od protoplanetarnog oblaka kao zasebno telo, mozda kao jedna od planeta Suncevog sistema koju je kasnije svojom gravitacijom Zemlja zarobila i prinudila da se obrce oko nje.

          Ova teorija  polazi od razlike izmedju Zemlje i Meseca u pogledu fizickog i hemijskog sastava njihovih stena te zakljucuju da je Mesec morao nastati na nekom drugom mestu. S obzirom na srednju gustinu Meseca to ne bi trebalo da bude izvan Marsove orbite posto dalje planete imaju znatno nizu srednju gustinu (ispod 2 g/cm³) i gradjene su uglavnom od gasova (sa eventualno malim cvrstim jezgrom).

Sunce, Merkur, Venera, Zemlja, Mars, Jupiter i Saturn

         

 

Druga teorija

     

          Druga teorija polazi od slicnosti Zemlje i Meseca bas u njihovom hemijskom sastavu te nastanak ovog satelita locira u blizini nase planete. Istrazivanja zadnjih decenija su pokazala da izmedju Zemlje i Meseca razlike i nisu toliko krupne koliko je to izgledalo u prvi mah kada su uzorci tek poceli pristizati sa Lune, odnosno da se one mogu objasniti i u slucaju nastanka Meseca u komsiluku. Ono sto medjutim ne moze da objasni ova teorija jeste zacudjujuce mala kolicina gvozdja na Mesecu. Ako je Mesec stvoren u okolini Zemlje morao bi biti gradjen od istog materijala kao i Zemlja te bi morao da ima bar priblizno isto toliko gvozdja koliko i Zemlja. A to nije slucaj. S druge strane doneseni uzorci Meseca neobicno podsecaju na materijal spoljnog omotaca Zemlje.

Treca teorija

          Ovo je bilo odlucujuce za kreiranje trece teorije po kojoj je Mesec dete Zemlje. Na neki nacin on je stvoren od delova nase planete. Ideja je zapravo dosta stara. Prvi ju je izneo Vilhelm Henri Pikering 1907. godine, a zatim su je prihvatili i neki drugi istrazivaci medju kojima i Dz.  H. Darvin (sin "onog" Darvina) po kome se Mesec na prelazu arhaika i proterozoika otrgao od nase planete sa mesta gde se danas nalazi Tihi okean. Moderna varijanta ove teorije objasnjava i paradoks sa gvozdjem. Naime u procesu formiranja Zemlje gvozdje i drugi teski elementi tonuli su prema dnu, tj. ka centru planete, a laksi elementi su se premestili u gornje slojeve. Deo ovih slojeva se kasnije odlepio od planete da bi se od njega formiralo novo telo - nas Mesec. No, kako je doslo do odvajanja ovog sloja od planete? Prema jednoj verziji talozenje gvozdja u sredistu Zemlje izazvalo je ubrzanje njene rotacije oko sopstvene ose, a brza rotacija je zatim dovela do jake centrifugalne sile koja je poput pracke nestabilne povrsinske slojeve odbacila u svemir.

Konacan scenario

          Danas se medjutim kao prihvatljivija navodi druga verzija. Po njoj celokupan scenario nastanka Meseca izgleda otprilike ovako. Nakon sto se gvozdje u dobroj meri vec koncentrisalo u sredistu planete Zemlja se sudarila sa nekim telom cija je masa bila deset ili nesto vise puta manja od mase Zemlje. Danas takav sudar nije verovatan jer je Suncev sistem u medjuvremanu uredio orbite svojih vecih tela, ali je u ono vreme sigurno bilo mnogo objekata cije su se putanje ukrstale.

          Sudar o kome je rec bio je kataklizmican. Izazvao je strahovitu eksploziju od koje se povrsinski omotac Zemlje razneo u okolni prostor i zatim pretvorio u oblak vrele prasine. Visoka temperatura je istisnula svu vodu iz oblaka od koga se zatim formirao satelitski roj cvrstih cestica koje su se medjusobno privlacile i lagano lepile jedna na drugu. Zatim su se stvorile grudve. Najveca je privlacila ostale i tako je rasla. Konacno nastalo je novo nebesko telo, Zemljin satelit. To jos nije bio Mesec kakvog danas vidimo na nebu, ali je vec imao izvesnu moc. Izazivao je plime na Zemlji i usporavao njenu rotaciju. Zbog toga je po zakonima mehanike poceo da se udaljava od Zemlje. Na putu u dalje orbite kupio je ostatke satelitskog roja i uvecavao se, uvecavao....

          Sve ovo se dogodilo pre 4,6 milijardi godina. Mesec ne moze biti mladji od toga jer su njegove najstarije stene stare toliko, 4,6 milijardi godina. A ne moze biti ni stariji jer je i citav planetni sistem otprilike toliko star. Najstariji meteoriti su nastali pre 4,6 do 4,7 milijardi godina.