Vodeća teorija koja objašnjava formiranje Meseca pretpostavlja da je neki objekat veličine Marsa udario Zemlju pre oko 4 milijarde godina, ubrzo nakon formiranja naše Zemlje. Dokazi se nalaze delimično u sastavu Mesečevog tla, koje je vrlo slično gornjim slojevima Zemlje. Ova teorija datira još iz 1970-tih godina i uglavnom je opšte prihvaćena, kao najverovatniji način nastanka Meseca. Ali, odakle je došao taj objekat koji je udario našu Zemlju? Istraživači misle da je udar bio pri maloj brzini, kao kada kola nalegnu jedna na druga prilikom sudara na slobodnom autoputu, više nego neki snažan čeoni sudar . Da bi se ovo dogodilo, telo koje je udarilo Zemlju moralo je da formira orbitu vrlo sličnu Zemljinoj. Ali, ako je bilo u blizini, zašto se to dogodilo nakon što je Zemlja već bila formirana, a ne dok je sve još bilo u haosu kretanja i formiranja, kada se sve međusobno sudaralo? Novi dodatak teoriji nastanka Meseca daje jednostavno objašnjenje:

Nebesko telo veličine Marsa se formiralo na istoj distance od Sunca kao i Zemlja na gravitaciono stabilnoj tački poznatoj kao Lagranžova tačka (Langrangian point), a zatim je bilo pomereno sa te tačke svoga nastanka, delimično zahvaljujući sudarima koji su se događali u vreme nastajanja satelita. Ovakav scenario su nedavno izneli astrofizičari J. Richard Goft i matematičar Edvard Belbruno, oba sa Univerziteta u Pristonu.

Lagranžeove tačke L4 i L5

Ubrzo nakon nastanka našeg Sunca, kada se formirala i naša Zemlja, ostatci kosmičke prašine i stena su verovatno kružili u blizini Zemlje. Ali nakon formiranja Zemlje, ovi ostatci su morali da se grupišu i, po matematičkim proračunima, su morali da formiraju makar neki objekat. Postoje pet Lagranžeovih tačaka koje grade Zemlja, Mesec i Sunce, a Gott i Belbruno su preneli sirov materijal od kojeg su formirane planete u matematički model, onda su teoretski procenili šta se moglo dogoditi na Lagranžeovim tačkama L4 i L5. Materijal je imao tendenciju da se sakuplja na tim tačkama davajući slične rezultate. Belbruno je objasnio kako je izgledao scenario na tačkama L4 i L5. Ako se prvobitni gradivni materijal okupljao polako, međusobno se sudarajući, u blizinama ovih tačaka, gde se zadržao i počeo da formira pod uticajem gravitacionih sila i međusobnog privlačenja. Kako su prvobitne stene postajale sve veće, kako to naučnici kažu, one su sve više privlačile gradivnog materijala. Nakon oko 30 miliona godina se stvorio objekat veličine Marsa. Ovaj objekat je lutao negde u okolini regiona L4 u nasumičnom putanjom, pod dejstvom udaraca planetizemalnih objekata. Svaki udarac ili približavanje ovog lutajućeg materijala je davalo ubrzanje objektu, tako da je njegova brzina postepeno povećavala u odnosu na L4. Nakon 30 miliona godina brzina mu je postala dovoljno velika da je jedva zadržao stabilnost kretanja i opstao u regionu L4. Objekat je počeo da se kreće po sličnoj putanji kao i Zemlja, samo različitom brzinom. Njegovo kretanje je bilo haotično zato što su Sunce i Zemlja uticali na njegovo kretanje podjednako. Objekat se približio Zemlji od pozadi ili sa prednje strane, od kada je napustio region L4 počeo je polako da se približava Zemlji. Trebalo mu je verovatno nekoliko godina da stigne do Zemlje. Posto je tek stigao, nije odmah udario u Zemlju, ali je verovatno prošao veoma blizu Zemlje, zatim se vratio i skoro ponovo udario u Zemlju, ili je stvarno i udario. Simulacija je pokazala da je velika verovatnoća da je došlo do ovoga sudara, izjavio je Belbruno, a onda je došlo do raspada objekta. Od tada, drugi istraživači su razrađivali detalje ove teorije, kako je ovaj objekat otkinuo deo Zemlje i izbacio ga u svemir. Neki od delova objekta su nastavili da kruže oko Zemlje i eventualno se kasnije spojili i tako formirali Mesec.

Ova nova teorija bi se mogla ispitati i proveriti, slanjem neke letilice u Lagražov pojas. Možda se u tom pojasu mogu pronaći neki manji ostatci nekadašnje planete veličine Marsa. Mada je mala verovatnoća da bi se nakon 4 milijarde godine neki ostatci, i ako se pronađu, mogli dovesti u vezu sa ovim događajem iz tako daleke prošlosti. Ali svakako je vrlo intrigirajuće da se makar dokuči ili pokuša da pronađe odgovor.

Izvor informacije.....SPACE.com

(septembar 2003.)

vrh