|
Da li je ideja Dzejmsa Daunija genijalna, samo zanimljiva, ili pak potpuno sasava i besmislena procenite sami. Evo o cemu se radi. ideja Americki pisac Dzejms Dauni (James T. Downey) je pozvao sve vlasnike laserskog poentera iz severne Amerike da u tacno odredjeno vreme svojim laserskim spravicama osvetle jedno odredjeno podrucje na Mesecu kako bi svi zajedno na nasem satelitu napravili crvenkastu pegu, dovoljno veliku i sjajnu da se vidi i sa Zemlje. Ovakvih laserskih urejaja u Americi ima veoma mnogo i Dauni racuna da bi se za njegovu ideju moglo angazovati vise miliona dobrovoljaca. Laserski zraci su koherentni i cak i na velikim razdaljinama oni se gotovo ne rasipaju. U teoriji svaki laserski zrak u stanju je da dosegne Mesec i potrebno je samo da se sakupi dovoljan broj ljudi koji ce naciljati istu tacku na Mesecu u isto vreme kako bi se efekat video sa nase planete - smatra Dauni i dodaje - Gadjanje Meseca laserskim zracima zapravo nije nova ideja. NASA to radi vec decenijama. (vidite okvir)
Na pitanje koliko je po njegovom misljenju moguc takav poduhvat Dauni odgovara: - Iskreno, ne znam. Ja sam pisac i umetnik, a ne naucnik. Ali mislim da bi to moglo da radi. Ako uspemo da okupimo nekoliko miliona ljudi to ce mozda uspeti. Mozda i nece, ali zar ne bi bilo sjajno da uspemo? Pomislite kako bi to bilo fantasticno. sta kaze nauka Medjutim strucnjaci za lasersku tehnologiju su veoma skepticni prema ovoj ideji. Laserski zrak jeste mocan ali po nekim procenama za uspeh ovog poduhvata nije dovoljno obezbediti neokoliko miliona ljudi, vec nekoliko miliona, miliona, miliona! Da bi se tacno izracunalo koliko laserskih poentera treba okupiti na ovom zadatku potrebno je uzeti u obzir vise cinjenica. Prvo treba utvrditi snagu pojedinog rucnog poentera, zatim treba izracunati koliko laserske svetlosti bi upila Zemljina atmosfera, koliko zraka bi apsorbovao sam Mesec i na kraju koliko bi se zraka vratilo na Zemlju - opet kroz atmosferu. Sem ovga treba uzeti u obzir i svetlosno zagadjenje koje vlada na nasoj planeti jer se u velikim gradovima gotovo ni sam Mesec ne vidi, a kamoli neka pega na njemu.
sta odgovara dauni Ali Dauni je i pored ovih sumnji naucnika pun entuzijazma. On kaze: - Uspeh se ponekad moze meriti na vise nacina. Mi mozda i necemo uspeti da obojimo Mesec, ali jos uvek sam cin ucesca u necemu kao sto je ovo ima svoju vrednost. Ljudi ce, smatra Dauni, razmisljati o Mesecu kao o necemu sto mogu da dotaknu. Nastavnici ce pricati ucenicima o Mesecu, o Mesecevim fazama, nekim ljudima ce se pribliziti ceo svemir pa ce vec i to ce biti veliki uspeh. sta kazu neke nase teleskopdzije (izvod sa jedne e-liste teleskopdzija) - E samo su nam ludjaci ovog tipa trebali, nadajmo se da diskoteke nece doci na istu ideju. - Ne znam za diskoteke, ali izgleda mi vrlo zanimljivo u pogledu Meseca. Pitanje je da li je tako nesto izvodljivo. Ako jeste, moglo bi da bude nezaboravno iskustvo. Skoro kao dotaci mesec odavde, sa zemlje. - Vecu glupost i budalastinu nisam mogao ni sanjati. E, ludog li sveta...moracu da mu napisem pismo. Doveo bi ja njega ovde na Balkan da zivi i da se malo pomuci u zivotu, ne bi taj tip imao vremena za budalastine. Inace u Americi se vec pokrece kampanja protiv upotrebe lasera , jer moze da negativno utice na funkcionisanje satelita , aviona i sl koji se laserskom zraku nadju na putu. - U najmanju ruku, ista mi deluje "luckasto", po sistemu "dokoni pop jaricce krsti". Davno sam ucio fiziku (a bojim se da toj lekciji nisam prisustvovao), ali mi se cini neostvarljivo da laserski snop iz ovih decjih privezaka (barem su takvi u Jugi) "dobaci" do Meseca , i jos usput skoncentrise u MRS (Moon red spot). Citao da u Americi ima ozbiljnih polemika oko stetnog dejstva laserskih snopova na navigaciju satelita i aviona. |