| mesec |
|
MESEČEVA MIKROTALASNA-PEĆNICA |
|
Za poklonike turbo-folka i trač rubrika “žute štampe” ova vest (koja do njih neće ni doći jer ljudi takvih interesovanja i ne znaju za postojanje ovog sajta) značila bi isto što i lanjski sneg odnosno “španska sela” kako to kaže jedan moj prijatelj. Pisac ovih redova ipak umalo nije “skakao” od sreće kada je na informaciju naišao. Zašto? Pa, zato što spada u one ljude koji nakon iščitavanja jedne takve informacije grade dalje u svojoj glavi viziju o tome šta se sa tim može u budućnosti napraviti, uraditi itd. Ali hajde da pređemo na stvar.
| Kliknite na ilustraciju |
 |
| Budućnost? |
Decenijama već slušamo koliko je veliki problem kada je reč o kolonizaciji drugih planeta ili našeg prirodnog satelita. Uglavnom, glavni problem je voda i kiseonik. Recimo, naš Mesec – suv kao barut (Oldrin je tako i rekao, naime, da “prašina Meseca miriše na barut” nakon što je skinuo zaštitni šlem skafandera u kabini lunar modula). Ali da li je sve baš tako? Istraživanja sprovedena od strane naučnika na univerzitetu Hantstvil (Huntsville) u Alabami, izgleda da sugerišu mogućnost da je izdvajanje vode iz Mesečevog (ali i Marsovog tla) relativno lak posao!
Kada ovo pročitate jednostavno pomislite - pa kako se I sam toga nisam setio! "Mnogo ljudi misli da voda ne postoji na Mesecu" kaže Bil Kukler vanredni professor na ovom univerzitetu. "Zaista je tačno da na svim područjima Meseca nema vode. Mesto sletanja “Apolla” nema puno vode jer je ona izložena suncu 50% vremena. Međutim, u polarnoj regiji, istraživački sateliti su otkrili odredjene količine vodonika, što je dokaz da voda ipak postoji ”. E, pa pomenuti Kukler nije samo stao na tome. I zvršio je i brojna vrlo praktična istraživanja u saradnji sa NAS-om i u posljednje tri godine je otkrio da mikrotalasi mogu izdvojiti vodu iz tla tipa Mesečevog sastava! Mesečeva površina je inače pokrivena dva metra debelim slojem regolita . To je sloj mekog, praškastog, heterogenog materijala stvaranog tokom stotina miliona godina procesom bombardovanja od strane meteorita, ali i što je značajno - kometa. Kukler smatra da je u polarnom regionu gde su mnogi krateri u senci "led samo jedan inč ispod površine". On dalje navodi : "Korišćenje mikrotalasa za zagrevanje tla nudi nekoliko prednosti. Recimo, mikrotalasi se značajno ne apsorbuju u regolitu tako da mogu prodreti nekoliko stopa u tle i toplotno ga obraditi. Grejanje je moguće jer Mesec u tlu ima oko 5 posto gvožđa, poput vulkanskih stena na Zemlji. Mikrotalasna apsorpcija je najefektniji način za zagrejavanje velike količine regolita i stena”. Njegovo istraživanje je pokazalo da regolit zagrejan od minus 150 stepeni Celzijusa do minus 50 stepeni , oslobađa nešto vodne pare pomešane s česticama regolita, a taj pritisak je mnogo veći od Mesečevog “atmosferskog pritiska”(koji je gotovo nepostojeći, ali ipak merljiv i radi se uglavnom o tragovima plemenitih gasova). Zamisao je da se vodena para koja se nakon mikrotalasnog “bombardovanja” probije kroz regolit sakuplja na posebnu površinu u obliku metalnog tanjira gde bi se nahvatala u formi inja. Daljom obradom, ona bi se koristila za ljudsku potrošnju ili bi se elektrolizom razlagala na vodonik i kiseonik (a to je već raketno gorivo kojim bi se mogli tankirati i brodovi za Mars kojima bi Mesec bio usputna stanica). Naučnike u svemu ohrabruje i “Feniksovo” (Phoenix Mars lander) otkriće prisutnosti vodenog leda i to samo dva inča ispod Marsove površine . Kukler I njegov kolega Etridž razvili su u međuvremenu prototip “pećnice”. Njihov prototip ima jedan kilovat snage, gotovo kao standarna kućna mikrotalasna rerna. Njihov eksperiment pokazuje da je moguće pokupiti 99 posto vode kroz sublimaciju, pretvaranjem vode direktno u paru, a od toga moguće je uhvatiti 95 posto oslobođene vode. U daljem razvoju planiraju izgradnju jedinice snage 10 kilovata, a što bi ubrzalo proces prikupljanja vode i učinilo ga rentabilnijim. Robotski uređaj opremljen nuklearnim generatorom mogao bi da krstari Mesecom u potrazi za izvorima vode. Koncept “mikrotalasne pećnice” oslobadja ljude velikih troškova za dovođenje na Mesec posebne mehanizacije za kopanje .Takođe , nastaje znatna ušteda prostora u letelicama jer je “pećnica” lako sklopiva i prenosiva stvar, a voda se možda neće morati više nositi u onako velikoj količini. Sve ovo, jasno je, nama značajno poboljšava opšte izglede u oblasti svemirskih letova i kolonizacije drugih svetova - budućih domova čovečanstva !
