|
Ovog meseca imaćemo dva puta pun Mesec. Prvi je bio 2. jula a drugi sledi 31. jula. Između dva puna Meseca prođe 29,5 dana, a kako kalendarski meseci imaju 30 ili 31 dan ponekad se dogodi da se dva puna Meseca pojave u jednom kalendarskom mesecu. To je slučaj i u julu ove, 2004, godine. Dva puna Meseca u jednom kalendarskom mesecu dogode se u proseku svakih dve ipo godine. Dva puna Meseca u nekim zapadnim narodima ljudi zovu 'Plavi Mesec', često u izrazu „Jednom, u vreme plavog Meseca“ što znači nikad ili veoma retko. Ali ponekad Mesec zaista zna da poplavi. Znamo da za vreme pomračenja Mesec može da pocrveni i ta pojava je poznata od davnina. Ali 27. avgusta 1883. je zabeleženo da je Mesec bio plav. Isto se dogodilo i 26. sepetembra 1950. i to su samo dva najpoznatija ovakva slučaja. Šta je uzrok plavom Mesecu? To su sitne čestice prašine u atmsferi. Ove čestice rasipaju svetlosne zrake, ali ne sve jednako. Beli zrak je heterogen, sastaji se od više raznobojnih zraka od kojih svaki ima svoju talasnu dužinu. Više se rasipaju zraci najvećih talasnih dužina svetlosti, a to su zraci crvene boje. Zato kad beli Mesečev zrak dospe u našu atmosferu o čestice prašine se rasipaju najviše zraci crvene boje a do nas stižu zraci kraćih talasnih dužina a to su pre svega zraci plave boje. Zato nam Mesec izgleda plav. Ali ove čestice prašine koje čine da naš satelit poplavi nisu obične čestice. U prvom našem slučaju plavog Meseca one su dospele u atmosferu iz vulkana Krakatoa nakon njegove erupcije. Plavi Mesec iz 1950. opet posledica je čestica koje su nastale u procesu sagorevanja za vreme ve-likih šumskih požara u Kanadi. A zabeležen je i slučaj zelenog Meseca. On je viđen u dva maha: 17. januara i 27. februara 1884. Viđen je u Švedskoj ali je efekat trajao samo po tri minuta. I njegovi uzroci su se nalazili u našoj atmosferi. (jul 2004.)
|
