|
Skoplje Idemo Dalje Kad ne bi bilo smešno bilo bi tuuuužno. Kad je g-din Marfi pisao svoje čuvene zakone mislim da je u vidu morao da ima nas astronome i naše večite antagoniste oblake i njihove paklene pratioce, kišu, vetrove i gromove. E juče su se baš ti zakoni igrali sa nama igru sad me vidiš sad me nevidiš ili sad si suv sad si mokar. S obzirom da je dan pre pomračenja Meseca u Skoplju bio najlepši dan ove godine s pravom smo se ponadali da će nam ceo dogadjaj pomračenja biti dostupan i da nećemo imati muku sa vremenom.
Koliko da ne budemo mirni pobrinuli su se weather sajtovi ili ti sajtovi za vremensku prognozu koji su drsko najavljivali oblake pa i kišu. Nego ajd da mi ipak dočekamo sutra. I dočekasmo. Oblake sitnu kišu kolilko da mi kvasi naočare i tu i tamo po neki sitni grmež nekog dalekog groma. Znači weather sajtovi su bili u pravu a onaj vetar koji je polako duvao po Skoplju je polako ali sigurno razduvavao nadu da ćemo moći išta videti od pomrachenja Meseca. Džaba sam ja izlazio svakih pola sata napolju i mentalno razduvavao oblake ali ništa nije pomoglo. Na kraju smo se pomirili da od pomračenja neće biti ništa i dogovorili se da sednemo negde u nekoj kafani i da utolimo tugu u čaši koka kole i usput da popričamo o pripremama i planovima za predstojeći veliki dogadjaj, a to je tranzicija Venere. I taman mi počeli o tome kad ono eto ti ga Emin koji se vraćao s posla i zove me da nam kaže da je polako počelo da se razvrdrava ali je već i onako bilo kasno i Mesec je bio skoro u fazi potpunog pomračenja. Dok smo se mi lomili da li da završimo sastanak i da odemo negde ili da nastavimo oblaci su nam se otvarali i zatvarali grubo poigravajući se sa našim ganglijama. Na kraju smo rešili da ipak izadjemo svi i na parkingu u centru pokušali da barem dvogledom propratimo pomračenje. Onda je bilo povuci potegni. Hoćemo i ići kod nekog da gledamo ili da ovako voajeski odgledamo i da ne uradimo ništa. Posle silnih ideja te ovamo ćemo te onamo ćemo pala je odluka da odemo do Zokija jer je kod njega refraktor od 102mm a ima i film od 400 ASA u aparatu. Najbrže shto smo mogli smo se teleportirali kod Zokija i postavili smo teleskop (ja u tome nisam učestvovao jer mi je baš pred Zokijevom kućom puklo crevo i istekao antifriz i neka mi sad neko kaže da Marfijevi zakoni ne funkcionišu). Emin, Zoki i ostali pobriluli su se da imamo bar par fotografija sa ovog pomračenja Meseca. Oblaci su se i dalje poigravali tako da smo uspeli samo nekoliko fotografija da uradimo. Nadam se da smo ovim pomačenjem platili ceh oblacima i da će nas pustiti 8. juna da na miru posmatramo prelaz Venere preko Sučevog diska. A dotad. Idemo dalje... Pozdrav iz Skoplja
(maj 2004.)
|
