ajranije doba Meseca bilo je obelezeno dramaticnim zbivanjima. Snazan pljusak velikih meteorita obrusavao se po satelitu neprestano pola milijarde godina. To su bile preostale stene iz satelitskog roja oko Zemlje i bezbroj drugih krhotina koje su lutale medjuplanetarnim prostorima. Pri svakom udaru oslobadjala se ogromna energija od koje se tlo topilo tako da je cela povrsina Meseca gorela i kljucala od vreline. Spoljni omotac je bio pretvoren u vrelu lepljivu kasu istopljenih stena.

 

Raslojavanje     Dvesta miliono godina vrio je ovaj omotac a za to vreme tvari manje gustine izbijali su u gornje slujeve, dok su druge su tonule. Zatim je Mesec poceo da se hladi jer se broj meteorita koji su ga bombardovali   vremenom smanjivao. Tokom hladjenja omotac se lagano raslojavao na koru i gornju mantiju.

          Tokom ovog raslojavanja vaznu ulogu u formiranju kore igrala je nasa planeta. Pod uticajem njene gravitacije teze tvari Meseca premestale su se ka Zemlji i zato je centar mase satelita danas pomeren za oko dva kilometara ka nama. Zato je i kora Meseca tanje na strani koja je okrenuta nasoj planeti, a sto ce imati znacajne posledice u kreiranju reljefa citavog satelita.

Elementi     U kori Meseca se koncentrisao aluminijum i kalcijum i tu su tokom hladjenja nastali minerali plagioklasa i anortizitne stene. U gornjoj mantiji zadrzalo se gvozdje i magnezijum. Kasnije ce od ovih elemenata nastati minerali piroksen i olivin, te stene balzata.

Krateri     Iako je bombardovanje meteorita je sve vise slabilo, oni su ipak pljustali jos 300 miliona godina. No sada su vec udarali o cvrsto tle i ostavljali su svoje tragove. Lomili su i drobili Mesecevu koru, stvarali prve trajne kratere i duboke pukotine. Izmrvljene stene, izbacene iz kratera pod slabom gravitacijom Meseca rasejavale su se daleko na sve strane i lagano talozile po citavoj povrsini.

Planine      Ponekad bi se Mesec sudario i sa mnogo vecim telom od obicnog meteorita, sa ponekim planetoidom. Ovakvi sudari pustosili su ogromne prostore i iz osnova menjali reljef satelita. U trenutku sudara snazna eksplozija izbacivala je velike kolicine materijala u okolni prostor, tlo se topilo, a udarni talas se prstenasto sirio. Stvarali su se glomazni bazeni duboki nekoliko kilometara i siroki vise stotina, pa i hiljada kilomrtara. Od istisnutog materijala oko bazena su nastajale planine visoke nekoliko hiljada metara. Ove planine su stare od 3,9 do 4,1 milijardi godina pa se racuna da je to starost i bazena. Od tih bazena koju stotinu miliona godina kasnije nastace Meseceva mora.

Rude     Verovatno je u to vreme, pre cetiri milijarde godina, zavrseno vertikalno raslojavanje rastopljenog omotaca. Pojavile su se rude bogate alkalnim metalima, fosforom, radioaktivnim elementima i retkim zemljama. Mozda se tada formiralo i Mesecevo ferosulfidno jezgro u kome je temperatura bila visa od tacke topljenja. Moglo je nastati i magnetno polje skoro iste jacine kao i Zemljino.

Mora      Zatim su se bazeni ispunili tamnom bazaltnom lavom. To je bilo sto i vise miliona godina nakom stvaranja bazena. Kora je tada vec uveliko bila ohladjena i cvrsta, ali ispod nje su se jos uvek nalazili rastopljeni delovi omotaca. Bila je to magma koja je pod velikim pritiscima trazila svoj put ka povrsini. Izbijala je tamo gde je kora bila najtanja: u bazenima na nama blizoj strani. Probijala se kroz pukotine koje su nastajale od udara meteorita i razlivala se puneci bazene bazaltom. Tako su nastala Meseceva mora. Na daljoj strani Meseca gde je kora deblja, lava je uspela da potopi samo najdublje bazene. Zato ta strana oskudeva morima. Poslednja erupcija lave velikih razmera bila je pre 3,7 milijardi godina. Zatim se Mesec ohladio do velikih dubina i udarci meteorita vise nisu mogli da probude vulkane.

          Ali, u morima lava se hladila jos skoro pola milijarde godina. Stare kratere na dnu bazena ona je potopila i izbrisala skoro svaki njihov trag, a novi nisu mogli da nastanu dok god je lava bila zitka. Kada se konacno ohladila, pre nesto vise od tri milijarde godina, veliki meteoriti su vec gotovo presahli. Zato je u morima tako malo velikih kratera. Ali ovih manjih ima isto koliko i na kopnu.

 

Regolit     Meteoriti manjih razmera su i dalje rovarili povrsinu Meseca i pravili na njemu kratere, cesto jedan preko drugog i uglavnom manje preko vecih jer velikih meteorita gotvo da nije vise bilo. Skoro svi krateri su kruznog oblika jer telo koje padne na tlo velikom brzinom ne rije po njemu nego eksplodira i raspada se zajedno sa okolnim materijalom.

          Od eksplozije izmrvljene i isitnjene stene lete zrakasto u stranu i hiljade kilometara i zatim lagano padaju na tle. Vremenom su fina zrnca stena prekrile ceo Mesec i od njih je formiran prasinast sloj regolita. Kako je erozija na Mesecu sasvim slaba jer nema ni vode ni zraka na njemu, izbaceni materijal iz kratera ostaje kao zaledjen tamo gde je pao. Geoloski -  Mesec je vec odavno mrtav. Poslednji vazni dogadji dogodili su se pre mozda milijardu godina. Naravno, ako izuzmemo vasionske brodove koje su Zemljani poslali na njegovu povrsinu.