1  2  3  4

Precesija

Kada je sastavljao svoj katalog zvezda Hiparh je primetio nešto vrlo neobično. Zvezde se nisu nalazile na onom mestu na nebu na kom su ih ranije videli i locirali Haldejci. Sve zvezde su bile premeštene u stranu, kao da se čitavo nebo pomerilo iz svog nekadašnjeg položaja. Zapravo položaj je promenila Zemlja, malo se nakrivila u stranu. Hiparh je zaključio da je do ove promene položaja došlo usled kretanja tačaka presecanja ekliptike i nebeskog ekvatora[1]. Čitavu pojavu nazvao je precesija ekvinocija[2].

Evo o čemu se radi. Zemlja nema oblik pravilne kugle. Ona je na polovima stišnjena tako da je pojas ekvatora malo ispupčen. Pošto je Zemlja nagnuta u odnosu na ravan ekliptike i u odnosu na ravan Mesečeve putanje Sunce i Mesec nejednako privlače deo ekvatorskog ispupčenja koji je okrenut ka njima i deo ispupčenja koji se nalazi sa druge strane. Zbog ovoga Zemljina osa ne ostaje nepomična već se i sama kreće projektujući po nebeskoj sferi kružnicu.

Posmatrajte tačke A i A1 u odnosu na Sunce i Mesec. Jasno je da ova tela imaju veći uticaj na tačku A jer im je bliža što konačno dovodi do pomeranja Zemljine ose a time i do pomeranja tačaka preseka ekliptike i nebeskog ekvatora.

Ovo opet dovodi do zanimljive pojave. Danas je osa Zemlje na severnoj polulopti usmerena ka zvezdi alfa Malog Medveda koju, pošto se nalazi iznad našeg severnog pola, zovemo Severnjača. Zapravo osa prolazi vrlo blizu Severnjače, na manje od jednog stepena. Međutim, kako se osa pomera (za 25800 godina ona po nebu načini pun krug) doći će vreme kada ova zvezda neće stajati iznad našeg sev-ernog pola. Za 12000 godina osa će prolaziti na oko 5° od zvezde Vega (alfa sazvežđa Lire) pa ćemo tada imati novu zvezdu severnjaču.

1 | 2 | 3 | 4 |
Nutacija >

(jul 2003.)

vrh