|
Tvrdnja iznesena u petak, da je otkrivena deseta planeta Sunčevog sistema pokrenula je novu rundu rasprava i međunarodnih razgovora čiji je cilj definisanje najproblematičnijeg astronomskog termina: planete. Zvanični predlog bi mogao da bude prezentovan u sledećih desetak dana. Međutim, neki astronomi ne smatraju da je u pitanju laka odluka. Čovek koji je poslednji podigao prašinu pokušava da omalovaži čitavu raspravu izjavom da je planeta kulturološki, a ne naučni termin. “Većina naučnika još uvek ne shvata da termin planeta više ne pripada njima,” kaže Mike Brown sa Caltech-a, koji je rukovodio otkrićem novog objekta većeg od Plutona. Brownovo novo gledište dolazi nakon šest godina razmišljanja o uglavnom uzaludnim naučnim raspravama, koje su započele kada je javnost burno reagovala na glasine da naučnici planiraju da oduzmu status planete Plutonu, glasine čiji koren leži u činjenici da su neki astronomi već prestali da ga zovu planetom krajem ‘90-ih. “Konačno sam uvideo grešku koju smo mi astronomi svo vreme pravili,” izjavio je Mike Brown. “Reč planeta jednostavno nije naučni, već kulturološki termin. Kada jednom izbegnete tu zamku, ostalo postaje lako.” U srcu problema je mali svet koji nije ni trebalo da bude nazvan devetom planetom kada je otkriven pre 75 godina. Pluton je mali, njegova putanja veoma odstupa od kružne, i zaklapa ugao od 17 stepeni sa ravni u kojoj ostale planete lutaju. Poslednjih godina, nekoliko drugih svetova veličine bar duplo manje od Plutona (a i veće) pronađeni su na sličnim neuobičajenim putanjama, uključujući i dva čije je otkriće objavljeno prošle nedelje zajedno sa 2003 UB313, čiji je nagib putanje čitavih 45 stepeni. Većina astronoma ih sve smatra, uključujući i Pluton, članovima
Kajperovog pojasa. NASA, koja je finansirala istraživanje, naizgled je podržala naziv, koristeći Brownovu terminologiju u svom zvaničnom izveštaju za javnost. Međutim, juče je Paul Hertz iz Nase izjavio, “Nije Nasin posao da odlučuje šta jeste, a šta nije planeta.” Hertz je priznao da taj zadatak pada na Međunarodnu astronomsku uniju (IAU). “Očekivali smo razlike u mišljenju,” rekao je Hertz u telefonskom intervjuu. Drastične razlike, kako se ispostavilo. Ako je 2003 UB313 planeta, kažu jedni, onda su planete i sve one druge okrugle stvari tamo. Tako da bi novi dečko u kraju morao da ode na začelje, po numerisanju. Mogao bi biti broj 12, ili broj 24, u zavisnosti čija shema vam se sviđa. Napori da se sastavi zvanična definicija su se razvukli na više godina. IAU, odgovorna za nomenklaturu svih stvari van Zemlje, je odugovlačila sa definicijom planete još od (bar) 1999. Radna grupa IAU posebno napravljena da bi se odredila preporuka je obustavila rad zadnjih 6 meseci. Ali većina od desetak članova grupe je “razmenjivala dosta mejlova ovog vikenda,” rekao je Alan Stern (Southwest Research Institute), koji je član komisije. Članovi kažu da “traže da se nešto učini, pronto,” izjavio je Stern. Rekao je da bi predlog mogao biti završen za desetak dana, i predstavljen javnosti. Ipak, članovi grupe imaju vrlo različite ideje. Siže Sternovog razmišljanja: Planeta je telo koje kruži oko zvezde, dovoljno je veliko da bude okruglo usled sopstvene gravitacije, a nije dovoljno veliko da pokrene nuklearnu fuziju u svojoj unutrašnjosti. “Mislim da se sporazum kreće u ovom pravcu,” rekao je Stern. Konačna definicija će, u najmanju ruku, biti složenija od toga. Na primer, Stern predlaže nazivanje manjih objekata patuljastim planetama. Drugim astronomima se više sviđa termin mala planeta. Još jedan termin koji kruži okolo jeste planete Kajperovog pojasa. Nekima se ne sviđa da se uopše koristi reč planeta. Brian Marsden, koji je takođe član radne gruoe IAU i koji vodi Centar
za male planete u kojem završavaju podaci o ovakvim objektima, kaže da
jednostavna definicija kao što je ova Sternova ima smisle sa teorijske
tačke gledišta. Ako bi se usvojila, ova definicija bi podigla broj
planeta Sunčevog sistema na oko dvadesetak, rekao je Marsden. “Jedino razumno rešenje jeste prihvatanje da Sunčev sistem ima osam planeta, koje su bile poznate i pre oko 100 godina,” rekao je Marsden, “a dodavati nove članove samo ako su veći od, recimo, Marsa – ili možda čak Zemlje.” (Stern i ostali smatraju da će tako veliki svetovi zaista biti otkriveni.) Otkriće 2003 UB313 predstavlja “najbolju priliku za rešavanje problema,” kaže Marsden. “Sumnjam da će svi astronomi biti zadovoljni ishodom, ali se nadam da će ono što će biti odlučeno biti dovoljno kompromisno rešenje, da većina bude zadovoljna.” Mike Brown je juče pokušao da čitavu raspravu odvoji od nauke. Prema njegovom mišljenju – i priznaje da ga je promenio nedavno – Pluton je previše deo naše kulture, od otirača do poštanskih maraka, da bismo mu oduzeli status planete. “Neki astronomi su očajnički pokušali da zakuvaju rešenja po kojima bi Pluton ostao planeta, ali nijedno od njih nije zadovoljavajuće, pošto zahtevaju da još desetine drugih objekata dobiju isti status,” napisao je Brown na svom sajtu ove nedelje. “Dok su ljudi možda spremni da pređu sa devet na deset planeta kada je nešto do tada nepoznato otkriveno, izgleda malo verovatno da bi bili srećni ako bi astronomi iznenada rekli, ‘upravo smo odlučili, u stvari, da ima 23 planete, i odlučili smo da vas odmah o otme obavestimo.'" Brownov tim je zauzeo stav. “Izjavljujemo da je novi objekat, veći od Plutona, zaista planeta,” napisao je Brown. “Kulturološki planeta, istorijski planeta. Neću reći da je naučno planeta, pošto ne postoji dobra naučna definicija koja odgovara Sunčevom sistemu i našoj kulturi, i odlučio sam da prepustim pobedu kulturi u ovom slučaju.” On savetuje javnost da “ignoriše zbunjujuće rasprave” naučnika. Izgleda jasno da radna grupa IAU planira da ignoriše Browna, bar dok
očekuju da iskuju naučnu definiciju. Ipak, bez obzira šta grupa uradi,
možemo očekivati bar još jednu godinu rasprave. Da bi definicija postala
zvanična, mora se izglasati na sastanku punog sastava Međunarodne
astronomske unije. Sledeći sastanak se održava u Pragu, u avgustu 2006.
godine. (03.08.2005.)
|
