Uzmimo, na primer, da jesmo sami u kosmosu i da toga postanemo svesni jednog trenutka. Na neki način bilo bi to zaista zastrašujuće saznanje jer bi u nama izazvalo osećaj beskrajne usamljenosti, možda i straha, a sam univerzum, sa našeg, ljudskog stanovišta, izgubio bi smisao. Jer, čemu sve to, taj silan prostor, ako nikog nema da živi u njemu. Kosmos je besmisleno velik da bi postojao samo za nas.

Članak Iz Astronomije broj 25

Ipak ima onih koji misle da jesmo sami u tom beskraju. Oni veruju da je život posledica sticaja neverovatnih, slučajnih i neponovljivih okolnosti, ta da je ovaj naš, zemaljski život i sam jedinstven i neponovljiv i da je nemoguć na bilo kom drugom mestu. Uostalom, tako su nas i mnoge crkve učile. Ali ako je tako, onda to znači da će jednog dana kada se Sunce naduje i sprži ovaj život, univerzum, sasvim pust i jalov, ostati da trune do poslednjeg atoma, a da nikog ne bude da ga shvati i pronađe njegovu svrhu. Bio bi to tužan kraj svemira.

Istina, treba reći da ne vidimo razloge zbog kojih bi univerzum morao biti logičan, shvatljiv i srećan po našoj, ljudskoj logici, pogotovo što mi nismo u stanju ni sami sebe baš najbolje da shvatimo i učinimo srećnim.

***

Statistički posmatrano svemir vrvi od života. U našoj galaksiji ima više stotina milijardi zvezda i neka svaka ima makar samo jednu planetu ili drugo pogodno telo (a u proseku ih ima sigurno mnogo više) i već imamo obilje kandidata za postojanje života, ma kako rigorozne uslove život zahtevao. A gde su ostale galaksije sa svojim milijardama kandidata. Ako tako stvari posmatramo, alijensi postoje i samo je pitanje vremena kada ćemo s njima uspostaviti kontakt.

ANKETA

DR MIROSLAV FILIPOVIĆ Moje lično mišljenje je da vanzemaljci najverovatnije trenutno ne postoje! Sva ozbiljna naučna (čitaj: uglavnom astronomska) istraživanja, i to na svim nivoima, uopšte i ne aludiraju na njihovo postojanje. Potpuno drugo pitanje je da li bismo ih mi mogli stvoriti ili zasejati tamo negde gde već utvrdimo da je ‘najplodnije’? E na ovo pitanje odgovor je najverovatnije pozitivan? Život – bar ovakav kakavog ga mi poznajemo - je veoma prilagodljiva katerogija nevezano za uslove. Neki se onda mogu zapitati da li je to onda i neko nas nekada davno‘posejao’?? Odgovor je onda u svakom slučaju – VERUJUĆI a ne činjenični!

VERA GLUŠČEVIĆ Sasvim verovatno, jer nema razloga da ih nema. To što čovek sa pukih 100-nak godina tehnološke civilizacije nije uspeo da ih "napravi u epruveti" ili "čuje kako se dovikuju u kosmičkom komšiluku", teško da je dokaz za suprotno... mada, obzirom da je dokazati da je nešto nemoguće -- najčešće nemoguće, mi optimisti smo u zgodnoj poziciji :) a ja baš hoću da ih ima, lepši bi bio kosmos! Pa, videćemo...

GRUJICA IVANOVIĆ Mislim da u kosmosu postoji obilje života; da je raznovrstan, da buja u svakom kutku Vaseljene i da će u budućnosti, kada čovečanstvo bude spremno i dovoljno tehnološki razvijeno, doći do našeg kontakta s njim. Možda će prvi kontakt biti u smislu otkrića bakterija na Marsu (pre bih rekao ispod njegove površine), ili primordijalnih oblika života u dubinama okeana Evrope (satelita Jupitera), ili možda čak u nekim skrivenim nišama na Titanu (satelit Saturna) ili na nekoj kometi."

Vest nad vestima

Zamislite da jedne vedre noći sa neba bljesne signal vanzemaljskog razuma, ili da radio teleskopi uhvate poruku iz okoline Vege, kao što je to bio slučaj u Seganovom "Kontaktu" (Ko nije čitao i ne zna šta je propustio). Bila bi to vest nad vestima, najznačajnija od kako znamo za sebe. Već i sama činjenica da nismo sami u svemiru, izmenila bi našu filozofiju, nauku i religiju, a zatim i sve ostalo i na ovaj ili onaj način posledice bismo osetili svi. Bez sumnje bilo bi i komičnih situacija. Neki verski lideri bi se našli u čudu pa bi imali problema da objasne svom stadu šta im se to dogodilo. Drugi bi se snašli pa bi otvorili svoje svete knjige i našli da je u njima zapisano (samo što to ranije nisu umeli da protumače) da je Tvorac u svojoj mudrosti, život posejao svud po vaseljeni, pa bi se tako još više pronela njegova slava. Astrobiolozi bi bili najsrećniji. Teturali bi se od uzbuđenja i ponavljali: "Jesmo li mi govorili, jesmo li govorili? A niste hteli da nam verujete!". Fizičari bi nestrpljivo sastavili pismo vanzemaljcima u kome bi stajalo: "Drage kolege, jeste li pronašli Higsov bozon i graviton?". Političari bi sprečili da se to pismo pošalje dok se ne utvrde namere vanzemaljaca i važno bi, kao da znaju o čemu pričaju, lomili jezik na novim račima kao što je 'ekstraterestrički'. A generali bi iskoristili priliku da od svojih parlamenata zatraže dodatne pare za naoružanje.

Biolozi bi bili najumereniji. U početku, naravno. Njih zanimaju sitnice: da li je vanzemaljski život zasnovan na ugljeniku, kao naš, ili nije. Ugljenik ima izuzetnu osobinu da se vezuje sam sa sobom, a onda i sa drugim atomima. Na taj način ugljenici grade duge i izuzetno složene lance jedinjenja na kojima počiva život. Najveći molekuli u živim ćelijama sadrže više milijardi atoma zahvaljujući ugljeniku. Da li se i vanzemaljski život oslanja na ugljenik, e to je ono što biologe interesuje. A ako ne, onda na čemu? Sumnja se na silicijum, mada moći silicijuma daleko zaostaju za ugljenikom.

Drugo što biologe živo zanima jeste da li je vanzemaljcima neophodna voda. Jer, šta rastvara i raznosi hranu po organizmu, ako nema vode. Kandidat bi mogao biti npr. amonijak, s tim što je on tečan na vrlo niskim temperaturama, a visokim pritiscima.

A uzbudili bi se svako na svoj način i hemičari, sociolozi, lingvisti, trgovci itd. Sve u svemu, bilo bi veselo i uzbudljivo. Nema sumnje da bi bilo i straha, ponegde i panike. Novi proroci bi iznikli po svetu i, nadahnuti Otkrićem, opominjali bi, pretili i zahtevali kolektivno pokajanje. Procvetala bi ulična prodaja amajlija i vodica protiv vanzemaljaca, a Holivud bi se usijao od snimanja novih filmova.

Možda bi zaista trebalo da se ućutimo i pogasimo TV i druge predajnike, da se primirimo i utonemo u mrak kako nas vanzemaljci ne bi primetili. Jer šta ako stignu ovamo i nađu da smo vrlo ukusni? Ili da nismo, ali dopadne im se planeta, pa nas zapraše sprejom protiv zemaljaca?

Naučnici i drugi koji se bave ovim pitanjima dosta su spokojni u tom pogledu. Oni pre veruju da vanzemaljci pripadaju tipu Vulkanaca nego Klingonaca, ili, ne daj Bože, Borgova.

Oni ovako razmišljaju. Do nas bi mogla da dođe samo tehnološki razvijena civilizacija, mnogo naprednija od nas (jer mi još nismo u stanju ni na susednu planetu da otputujemo, a kamo li nekud dalje). A takva tehnologija podrazumeva, bar se tako nadamo, visok nivo zrelosti onih koji s njom rukuju. U suprotnom ona nije više izvor blagostanja i moći, već razorno oružje. Dajte avion nekom zatucanom fanatiku i videćete. Drugim rečima, ako neko ima tako moćnu tehnologiju da iz daleka stigne do nas, onda je taj preboleo sopstvenu destruktivnost i namesto nje odabrao toleranciju i mir sa samim sobom i sa drugima.

Muk neba

Dobro, uzmimo da u vascelom svemiru postoje vanzemaljske tehnološki razvijene civilizacije. Mnogi astronomi, a i drugi koji se za tu temu interesuju tako veruju danas, a tako su verovali i ranije, takoreći od uvek ili bar od antičkih vremena što pouzdano znamo (Astronomija 17). Povremeno je tokom istorije to uverenje uzimalo razmere gotovo masovne opsesije i uspostavljanje kontakta sa susedima bilo je pitanje dana. Međutim, dani su prolazili a nebo je bilo nemo. Tako se konačno nametnulo rezignirano pitanje: "Pa zašto se već jednom ne jave!?"

Eh, zašto? Mnoge knjige su na tu temu napisane što samo potvrđuje našu osobinu da najviše pričamo o onome o čemu inače pojma nemamo.

Ima tu raznih odgovora. Možda nam se vanzemaljci zapravo i javljaju, možda nam mašu i viču, ali mi ih ne primećujemo jer smo gluvi i slepi za njihovu tehnologiju. Ništa vam ne vredi da emitujete TV program ako vam publika nema televizor. Vi vičete u mikrofon, repujete, a publika se u čudu pita što ćutite. Možda bi trebalo samo da usavršimo naše prijemnike pa bi poteklo dugo međuplanetarno četovanje.

A možda jednostavno vanzemaljci nisu zainteresovani za druženje. Lepo im je samima. Ili jesu, ali nas ne primećuju pa nam se i ne javljaju. Ipak ako nisu baš daleko, i ako su pametni, morali su nas do sada primetiti. Za pola veka koliko traje era televizije prve naše TV emisije su već uveliko prevalile rastojanje do najbližih zvezda i napredni vanzemaljci su ih mogli primiti. I poslati odgovor. Ipak, oni ćute. Možda su, kako neki smatraju, videli reklamne poruke naših TV stanica, pa su brže-bolje okrenuli svoje prijemne antene na suprotnu stranu. Nismo im interesantni na ovom nivou razvoja izbeljivača za veš.

A možda naš signal još nije stigao do njih. Zapravo, ogromna rastojanja u kosmosu i ograničena brzina elektromagnetnih talasa i jeste najveći problem. Zamislite da su nam neki iz Andromedine galaksije poslali poruku. Da su to uradili pre 2,2 miliona godina danas bi ona stigla do nas i mi bismo pročitali ljubazno pitanje "Kako ste?". Naš odgovor: "Fala, evo nije loše, gura se nekako" do njih bi stigao za sledećih 2,2 miliona godina, dakle u vreme kada nas možda više i neće biti. Ili njih neće biti. Za nas postojanje vanzemaljaca sa kojima ne možemo da ostvarimo kontakt ima isti značaj kao da ih i nema. Skoro. (A bilo bi tako zanimljivo da mi uhvatimo neki vanzemaljski TV program. Ko zna šta oni koriste protiv peruti pipaka na glavi).

Traži se živ ili izumro

Sve su ovo zanimljiva i važna pitanja na samoj ivici nauke i naučne fantastike. Uglavnom su u ovoj drugoj. Da se zato sad malo više približimo nauci.

Jedino što pouzdano znamo jeste da život postoji i to ovaj naš. Za drugim se uporno traga pre svega u Sunčevom sistemu, a pomalo i van njega.

U Sunčevom sistemu potraga za životom ima dva vida: potraga za sada postojećim životom i potraga za izumrlim životom. Pre milijardu ili dve godina Marsom je tekla voda i mnogi veruju da je tamo bilo i nekih jednostavnih oblika života. Da je postojao napredniji, danas bismo videli njegove tragove. Kad je voda sa površine Marsa nestala, onda je i njegov život izumro. Verovatno. Voda je velikim delom isparila, ali možda su se neke količine povukle u tlo. Moguće je da se i život povukao ispod tla. To je predmet daljeg istraživanja.

Sem Marsa dobri kandidati za postojanje života su i neki sateliti: Jupiterova Evropa i Saturnovi Enceladus i Titan. Evropa i Enceladus su bogati tečnom vodom (ispod kore leda), a Titan je interesantan zbog svoje bogate atmosfere, po sastavu slične ranoj atmosferi Zemlje, a i zbog jezera metana koja su nedavno otkrivena na njemu.

U svakom slučaju, ako se i nađe neki vanzemaljac u Sunčevom sistemu on će biti krajnje jednostavan i gledaćemo ga kroz mikroskop. Ništa razvijenije od toga se ne očekuje. Inteligencija još manje. Inteligencija postoji samo na našoj planeti. Recimo, kažu da su delfini inteligentni.

(Ako u Sunčevom sistemu nema još negde života, možda je to i dobro. Za 50 godina razvoja kosmonautike po Sunčevom sistemu su se razmilele zemaljske letelice. Da ima nekih naprednih Marsovaca, Jupiterijanaca itd. Sunčev sistem bi nam svima bio pretesan.)

Naredne decenije će biti posvećene i traganju za životom van Sunčevog sistema. Astrobiolozi očekuju indirektne dokaze za taj život. Ti svetovi su suviše daleko da bi neka naša letelica skoknula do njih i pogledala ima li tamo nekog. Ali buduće kosmičke opservatorije sa novom tehnologijom i našim novim znanjem će možda uspeti da detektuju kandidate, planete zemljinog tipa, i da u njihovoj atmosferi otkriju produkte života.

Pitanja

Tema "vanzemaljski život" otvara velik broj važnih pitanja. Na većinu njih ili nemamo nikakav odgovor ili ih imamo isuviše, ali sumnjivih. Oba slučaja govore o našem neznanju.

Recimo, da li je život nužna pojava u univerzumu? Da smo se mi pojavili po sili nekog kosmičkog zakona ("Što više istražujem vasionu i izučavam detalje njene arhitekture, to više dokaza pronalazim za to da je vasiona u određenom smislu sigurno znala da dolazimo. Frimen Dajson). I da li se život pojavljuje svuda gde postoje dobri uslovi, samo ako mu date dovoljno vremena? Ili je, naprotiv, i ovaj naš život čista slučajnost, komična greška prirode? Možda.

Da li je inteligencija nužna kad se život jednom javi, samo ako ima dovoljno vremena na raspolaganju? Ili je i ova naša inteligencija, štagod o njenim dometima mislili, slučajnost?

Ako postoje napredne civilizacije u svemiru, kakve su one: opasne, destruktivne ili pak miroljubive i posvećene naučnim istraživanjima? Znaju li one svrhu života i svrhu svemira? I da li bismo mogli da razmenjujemo misli sa njima?

***

Bilo kako bilo mi ne znamo da li još negde postoji život. Uporno gledamo u nebo i nadamo se da ćemo dobiti neki znak. Čudimo se vekovima što ga nema i tražimo razloge i opravdanja što vanzemaljci ćute. Ispričali smo neke od mogućih razloga, a ostao je još jedan. Možda vanzemaljci ćute zato što ih nema.

 Aleksadnar Zorkić

(20.08.2008.)

Komentari

22.09.2008.

naravno da nepostoje

Bogdan
 

***

20.09.2008.

\"Svemir je dovoljno veliki za bilo kakvu glupost\" - Ne znam da li sam ovu misao Stanislava Lema preneo tačno u reč, ali smisao joj nije izmenjen: ako ima za glupost, onda ga ima i za život na više od jednog mesta u celoj Vaseljeni. Pa i za inteligenciju.

Nikola Matić
 

***

14.09.2008.

Da li postoje vanzemaljci? haha naravno da postoje, smesno je pricati o tome kako smo mi jedina ziva bica na ovoj planeti Zemlji. Nasa galaksija Mlecni put sadrzi oko 200-300 milijardi zvezda, a postoji jos preko stotine milijardi galaksija. Steta samo sto jos nije izmisljena tehnologija da moze da se dolazi do drugih svetova i da se nadju pravi dokazi.To ce biti valjda moguce za jedno 200-300 godina,ako ovaj svet bude citav.Problem je sto su to svetlosne godine i sto su druge zvezde i svetovi mnogo udaljeni od nas, a Ajnstajn je svojom teorijom dokazao da ne moze nista brze da se krece od brzine svetlosti. Moguce je da danasnje svetske sile kriju neke tajne o vanzemaljcima, jer bi ljudi mislili da postoji visa sila od Amerike, a danas se to uglavnom i spominje kako su SAD najjaca sila na svetu. Kako je samo tehnologija napredovala zadnjih 80 godina, a pretpostavljam da ce se putovati vasionskim brodom kao sto danas ljudi putuju avionom do drugih zemalja. Razmislite malo o tome?

Marko
 

***

11.09.2008.

Licno voljela bih da postoje vanzemaljci i to miroljubivi,spremni na saradnju, sa isto tako miroljubivim ljudima,zamislite takvu saradnju a tek rezultate.

DUSANKA
 

***

25.08.2008.

To je pitanje na koje svi zelimo odgovor.Odakle smo mi i zasto postojimo-i mi smo vanzemaljci za ostala ziva bica van nase planete.Tek ako shvatimo kako je nastao zivot na zemlji mozda dobijemo odgovor i za vanzemaljce.Sta ako mi nismo sa ove planete,sta ako je zivot na zemlji dosao sa nekim meteorom ili necim drugim i tu se razvio?Evolucija jos uvek nije doro ojasnjena-da li ziva bica zaista evoliraju tokom godina ili su ne promenjiva?
Obratite paznju na savrsenost organizama na uslovima zivota u kojima zive-svako zivo bice je prilagodjeno svom stanistu.Verovatno negde u svemiru postoje bica koja su prilagodjena tim uslovima zivota ali ljudi u vecini to ne prihvataju jer se religije odnose na ovozemaljski zivot.Da je neko pre 1000 godina pomislio na:struju,avion,odlazak na mesec itd.Verovatno bi bio lud a danas zivimo sa tim stvarima i uopste ih ne primecujemo,sasvim normalna stvar.Mozda ce za 1000 godina saznanje za postojanje vanzemaljskog zivota biti sasvim normalna stvar.Svako novo otkrice je cudo samo dok je NOVO.

milan
 

22.08.2008.

Samo cu dodati, ja se slazem s Ljubisom :)

Bojan
 

***

21.08.2008.

ako neko misli da samo mi zivimo u ovaj univers isto je kao da neko se zakljucava u sobu i kaze samo ja zivim u ovaj svet.MIljarede galaktike miljarde zvezdice miljarde planete steta sto rastojanje je toliko velika da ne mozemo da putujemo do njih pozdrav svim citaocima astronomija.

vebi

***

21.08.2008.

Odlican tekst,
Mislim da ce ubrzo stici potvrda da \"mikroskopski vanzemaljci\" postoje. Koliko god se neki trudili da to opovrgnu, \"prica\" ide u tom smeru. A sto se tice \"inteligentnih\" tu je malo drugacija prica, ipak prevelik je svemir a i previse je zvezda... Mislim da nismo ni svesni kakva nas iznenadjenja ocekuju!!!

Ljubisa

25.08.2008.

A sta mislite kako su ljudi nastali?Ja sam uveren bioinzinjeringom!
A u svakoj religiji postoji nekakvo iskustvo sa njima (bogovi).

Milorad Zavisic

***

25.08.2008.

To je pitanje na koje svi zelimo odgovor.Odakle smo mi i zasto postojimo-i mi smo vanzemaljci za ostala ziva bica van nase planete.Tek ako shvatimo kako je nastao zivot na zemlji mozda dobijemo odgovor i za vanzemaljce.Sta ako mi nismo sa ove planete,sta ako je zivot na zemlji dosao sa nekim meteorom ili necim drugim i tu se razvio?Evolucija jos uvek nije doro ojasnjena-da li ziva bica zaista evoliraju tokom godina ili su ne promenjiva?
Obratite paznju na savrsenost organizama na uslovima zivota u kojima zive-svako zivo bice je prilagodjeno svom stanistu.Verovatno negde u svemiru postoje bica koja su prilagodjena tim uslovima zivota ali ljudi u vecini to ne prihvataju jer se religije odnose na ovozemaljski zivot.Da je neko pre 1000 godina pomislio na:struju,avion,odlazak na mesec itd.Verovatno bi bio lud a danas zivimo sa tim stvarima i uopste ih ne primecujemo,sasvim normalna stvar.Mozda ce za 1000 godina saznanje za postojanje vanzemaljskog zivota biti sasvim normalna stvar.Svako novo otkrice je cudo samo dok je NOVO.

milan

vrh

priključite se

Fermijev paradoks i ostale priče

Galerija vanzemaljaca

GDE SU SVI?