Napomene uz tekst o nauci

 

Nemoguce je napisati tekst o biti nauke, njenim metodama i postupku sa kojim ce se svi koji se naukom bave sloziti. Zato ovaj tekst treba prihvatiti sa rezervama i u nacelu, a ne kao nesto sto je do kraja i potpuno tacno objasnjeno.

Primeri koji su dati treba da posluze samo kao ilustracija jednog nacina razmisljanja, kao ilustracija jednog principa, jedne logike. Postupci istrazivanja i zakljucivanja u praksi su mnogo slozeniji i raznovrsniji.

Posebno osetljivo pitanje jeste dokazivanje teorije. S tim u vezi dr Cirkovic kaze: "Citava Poperovska skola misljenja smatra da NEMA takve stvari kao sto je dokaz teorije! Teorija se moze samo opovrgnuti, te se sve teorije dele na opovrgnute (engl. falsified) i jos-ne-opovrgnute. To je "najtvrdje" epistemolosko stanoviste, poznato i kao verifikacionizam. Obicnim ljudima to ne mora tako izgledati, pa se test koji teorija prodje moze smatrati - u izvesnom labavom i konverzacijskom smislu - kao "dokaz" te teorije. ALI, I OVO JE JAKO BITNO, treba da se razdvoji pojam dokaza u prirodnim naukama od dokaza u matematici, koji je nesto SASVIM DRUGO. Jedino matematika, striktno govoreci, moze nesto da pozitivno dokaze; prirodne nauke samo opovrgavaju. To je veoma, veoma bitno da ljudi razumeju! Naime, ako teorija A predvidja fenomene p1, p2 i p3, i mi onda izvrsimo eksperiment i doista ih opazimo, to nije jos nikakav dokaz da ne postoji bolja teorija B koja pored adekvatnog predvidjanja p1, p2 i p3, predvidja i fenomene p4, p5 i p6 o kojima nam A nista ne govori. (Istorijski, upravo to je i bila razlika izmedju Njutnove i Ajnstajnove mehanike.)"

S druge strane, svaka dublja rasprava o ovoj temi vodi u filozofiju nauke sto nije tema ovog teksta.

vrh