AM Home
am@astronomija.co.yu

 

 
Temperatura
Temperatura
Temperatura
Temperatura
 

 

Rečnik

Sadržaj AM
        

 

 

Temperatura

Kelvin

W. T. Kelvin

Kelvin (K)             Jedinica apsolutne skale temperature u Medjunarodnom sistemu mernih jedinica (SI). Definise se kao 1/273,16 deo temperature trojne tacke vode. Skala je nazvana po engleskom fizicaru Vilijamu Tomsonu, lordu Kelvinu (William Thomson Baron Kelvin, 1824-1907). Na ovaj skali 0 K je jednako apsolutnoj nuli.

Celzijus (° C)         Temperaturna skala koju je 1742. uveo svadski fizicar i astronom Anders Calzijus (Anders Calsius, 1701-1744). Calzijus je razliku temperatura kljucanja i mrznjenja vode podelio je na 100 stepeni, s tim sto je za 0° uzeo temperaturu na kojoj se led topi, a za 100° temperaturu na kojoj voda kljuca (pod normalnim atmosferskim pritiskom). Zbog podele ove skale na 100 stepeni na engleskom se ona zove i Centigrade temperature scale.

Farenhajt (° F)        Skala za merenje temperature koja se zasniva na podeli od 180 delova izmedju tacke mrznjenja i tacke kljucanja vode. Po ovoj skali led se topi na 32° a voda kljuca na 212°. Skala potice od nemackog fizicara Farenhejta (Daniel Gabriel Fahrenheit, 1686-1736).

Izmedju ostalog Farenhejt je usavrsio temometar napunivsi ga zivom umesto alkoholom. Na originalnoj Faranhejtovoj skali 0° oznacava najvecu zimu koja je zabelezena u Dancingu (Gdanjsk) 1709. 30° je tacka prelaska leda u vodu, 90° je normalna temperatura ljudskog tela, a 210° je temperatura na kojoj voda kljuca. Kasnije su medjutim ove vrednosti nesto ispravljene te po ovoj skali led prelazi u vodu na 32°, a voda u paru na 212°.

Sve do sedamdesetih godina XX veka Farenhajtova skala se koristila u zemljama englsekog govornog podrucja. Danas su medjutim i te zamlje uglavnom prihvatile merenje temperature po Celzijusu. 

Reomir

R. F. Réaumur

Reomir (° R)          Skala za temperaturu koju je 1730. predlozio francuski fizicar i zoolog Reomir (René-Antoine Ferchault de Réaumur, 1683-1757), a kod koje je tacka mrznejnja vode na 0°, a tacka kljucanja vode na 80° pri normalnom atmosferskom pritisku.

Renkin (° Rank)       Postoji jos i Renkinova skala koja se zaniva na Farenhejtu, a kao i Kelivnova skala pocinje od apsolutne nule. Tako ova skala pocinje od 0° sto je jednako -459,67° Farenhejta. Ova skala potice od engleskog fizicara i inzinjera Renkina (Rankine, William John Macquorn, 1820-1872).

Konverzija

° C = K - 273,15 

° C = 5/9 (° F - 32)

K = ° C + 273,15 

° F = (9/5 X ° C) + 32

° R = ° F + 459,67

° R = K X 1,8

 
Neke temperature
5700° C povrsinska temperatura Sunca 
2750° C gvozdje kljuca 
1535° C gvozdje se topi 
0° C vodeni led 
-79° C ugljen dioksid se zamrzava (suvi led)
-89° C najniza zabelezena temperatura naZemlji (Antarktik)
-195,8° C azot kljuca
-209,9° C azot se topi

Naj
Najtoplije mesto u Suncevom sistemu je jezgro Sunca gde temperatura dostize 15 miliona °C. Na povrsini Sunca temperatura je oko 5700°C

Najtoplija planeta je Venera iako je skoro dva puta dalje od Snca (108,2 miliona km) nego Merkur (57,9 miliona km). Uzrok visoke temperature na Veneri je jak efekat staklene baste (sto opet zavisi od sastava atmosfere). Na Veneri temperatura dostize 480°C.

Najhladnije zabelezeno (izmereno) mesto u Suncevom sistemu je Neptunov satelit Triton. Vojadzer 2 je izmerio na Tritonu -230°C, sto je svega 43°C vise od apsolutne nule. Medjutim verovatno je planeta Pluton za koji stepen hladnija od Tritona, ali to cemo tacno znati tek kad neka buduca letilica poseti ovu daleku planetu.

febuar 2000.

vrh strane