Dipl. ing. Drago I. Dragović dragovic@net.yu

Kalendar kroz istoriju Molim te objasni mi Popust

4.5.2007.

"Optech Inc.", svetski lider po pitanju razvoja, proizvodnje i podršku naprednih laserskih sistema i instrumenata za navođenje, objavili su pre dva dana da su od strane Kanadske svemirske agencije upravo oni odabrani za izradu studije za skorašnju kanadsku misiju na Fobos, najveći Marsov mesec. Predložena misija "Phobos Reconnaissance and International Mars Exploration" (PRIME) je odabrana između 12 drugih koji su tokom prošle godine stigli na adresu Kanadske agencije.

Slika Marsa, Fobosa i orbitera PRIME

Fokus studije će biti na izradi nacrta misije koja se planira pod vođstvom Kanađana, a koja treba da obuhvati randevu, proučavanje i spuštanje na Fobos, jedan od najmisterijoznijih objekata Sunčevog sistema. Naučnici veruju da Fobos sadrži podatke o poreklu i evoluciji ne samo Marsa, već i solarnog sistema. Nekoliko ruskih i misija drugih zemalja su dolazile u blizinu Fobosa, ali rukovodilac studije, dr Robert (Bob) Richards, direktor "Optechovog" svemirskog odseka, misli da Kanada i njeni internacionalni partneri "imaju pravu stvar" da stignu na površinu i otkriju neke od tih misterija. "Ova misija bi mogla da bude divan primer uvođenja Kanade među vodeće zemlje u planetnoj nauci i proširivanju ljudskog znanja o Marsu i našem Sunčevom sistemu", kaže dr Richards.

Tajanstveni mesec Fobos onako kako ga je video "Mars Global Surveyor" pre nekoliko godina. To nije samo jedan interesantan svet u našem susedstvu, već možda i objekat koji bi mogao da ubrza čovekovo istraživanje Marsa.

Koncept misije PRIME uključuje sofisticirani paket instrumenata zasnovan na zaštićenim tehnologijama u kojima je "Optech" vodeći u svetu, a koji je već korišćen u svemiru. "Optechova" vrhunska tehnologija pokretnih senzora biće adaptirana za zadatke mapiranja površine Fobosa, i pomoći će u navođenju letilice ka predviđenom mestu za sletanje. Misija će se nalaziti pod vođstvom međunarodnog tima naučnika predvođenih istraživačkim direktorom dr Pascalom Leejem sa Marsovog Instituta i njegovim zamenikom, planetnim geologom dr Alanom Hildebrandom sa univerziteta u Calgaryju.

Naučnički tim PRIME misije imao je zadatak da odabere neki specifičan objekat na površini Fobosa kao ciljno mesto za spuštanje, i izbor je pao na ono što se među znalcima popularno naziva "Fobosovim monolitom". To je zapravo stena veličine zgrade, relativno skoro otkrivena u pustošima ovog meseca sličnog asteroidu. Naučnici se nadaju i veruju da bi ovaj džinovski oblutak mogao da im pruži odgovore o sastavu satelita i njegovoj istoriji. "Ako bi došli do njega, siguran sam da kasnije ne bi imali potreba da idemo više bilo gde", veruje dr Hildebrand.

Tvorevina na Fobosu poznata kao "Fobosov monolit" će biti mesto sletanja naredne misije.

Ali ni sva kanadska tehnologija neće (možda) biti dovoljna da bi se sletelo tako precizno. Zbog veoma male gravitacije na Fobosu (8,4–1,9 mm/s²); 860–190 µg), procedure za približavanje i sletanje na takav objekat su mnogo složenije nego na neku veliku planetu. "Mi znamo kako to da izvedemo", uverava Richards naučni tim. "Naši senzori su već projektovani tako da obezbede randevu i spajanje letilica u orbiti oko Zemlje." Čitava izvođačka studija PRIME misije će biti bazirana na manevru koji je već sada poznat kao "rock–dock". Naučni tim misije veruje da će sposobnosti izvođenja tog manevra biti kritična tačka za kasnije istraživanje većine asteroida i kometa, jer će omogućiti proučavanje odabranog objekta koji možda potiče iz unutrašnjosti ovog objekta.

Inače, po planu, PRIME će imati jedan deo koji će biti u funkciji orbitera, a jedan koji će se kao lender spustiti na površinu. Orbiter će se nalaziti u orbiti oko 90 dana i nosiće 4 instrumenta. Jedan od njih, uređaj CAMELOT (CАnadian Mars Exploration Lidar for Orbital Topometry) omogućiće merenje zapremine Fobosa sa greškom manjom od 1 km³, a uređaj MSI (MultiSpectar Imager) će omogućiti rezoluciju od 2 m/pikselu. Lender će po planu da funkcioniše najmanje (Marsovsku) godinu dana. I on će nositi 4 instrumenta: dva su fiksna [PASCAL (Phobos Altimetry & Surface Characterization Azimuth Lidar) i NDL (Neutron Detector–Lander)], a dva su pokretna [CHAMP (Camera, Hand lens, And Microscope Probe) i APXS (Alpha–Proton X–ray Spectrometer)].

(05.05.2007.)

vrh