Dipl. ing. Drago I. Dragović dragovic@net.yu

Kalendar kroz istoriju Molim te objasni mi Popust

12. maj. 2008.

Po onome kijametu zimus, kupio sam dve zimske gume. Sećate se, ono oko Nove godine, kada je napadao do članaka – čudo jedno! Moj Citroen se klizao po putu k'o lud, pa sam morao da se "ponovim". Bilo je to na granici mog prednovogodišnjeg budžeta, jer je svaka ("Tigrova") koštala po 50 evra.

Posle sam gledao skinute stare gume – mislim se, dobre su, mogle bi još jednu sezonu ... Žao mi da ih bacim, pa ih lukavo, da žena ne vidi, ponesem u vikendicu. Tamo je kao kod nekog prosečnog vulkavizera – imam već 4–5 pari starih guma, što mojih, što od kuma, koje čekaju vreme da ih ugradim i konačno svima pokažem kako sam štedljiv i kako mislim u napred. U sebi se smejem onima koji "dobre" gume bacaju, i unapred zamišljam njihove face kad im kažem da ja ne kupujem nove gume godinama.

A onda pročitam da NASA baca svoje gume!!! Posle svakog sletanja šatla – menjaju i stavljaju nove. Moram da vidim zašto to rade. Hajde samnom, da i ti naučiš zašto.

***

Kada je decembra 2006. šatl Discovery sleteo, uspešno okončavši 13–dnevnu misiju u kojoj je prešao skoro 10 miliona kilometara, jedna od prvih stvari koje su mehaničari skinuli bile su gume sa četiri glavna i dva nosna stajna trapa. Mada nisu mnogo veće od kamionskih, gume samo jednog stajnog trapa šatla mogu da ponesu triput veću težinu nego gume Boeinga 747, ili sve gume zajedno na jednom takmičenju Formule 1 (oko 40 bolida) – i sve to pri brzini od  400 km/h!

Zadnje gume, koje su bezbedno vratile posadu STS-116 na zemlju, kao uostalom što je to slučaj sa svim gumama na šatlovima pre i posle toga, predviđene su da lete u kosmos i spuste se na pistu samo jednom, a onda se menjaju, pre nego što će se godinu dana kasnije Discovery ponovo vinuti u kosmos. Prednji točkovi se menjaju nakon svakog drugog sletanja. (Tako i ja nešto slično radim: prednje stavljam pozadi, ali ih ukrštam. Da li to i Ameri rade, pitam se? Ušteda ...)

Istrošene gume sa Discoveryja, zajedno sa sličnima sa preko 50 drugih misija, od kojih prve datiraju još iz 1989. godine, poslate su u Nasino skladište. Kennedy Space Center na Floridi odlučio je da u februaru 2005. ponudi više od 60 guma na javnoj licitaciju, ali se agencija uskoro predomislila i povukla gume iz prodaje. Nasino obrazloženje je da će ih ipak čuvati, za, kako se navodi, "neodređene edukativne aktivnosti."

Tri godine kasnije, zapravo pre nepunih nedelju dana, NASA je obelodanila sudbinu svih tih točkova: svi oni će biti upotrebljeni kao pilot–artefakti u novom programu pozajmica muzejima, planetarijumima i drugim sličnim organizacijama u Americi.

Pre ovog navedenog novog programa, "Artifact Loan Opportunities Program", svemirska agencija je ove i slične stvari pozajmljivala jedino Smithsonianu i sličnim muzejima. I neke druge obrazovne institucije su takođe mogle da zatraže artefakte na pozajmicu i prikazuju ih čak i po učionicama, ali samo na kratko vreme, dok je na duže to bilo dozvoljeno samo ustanovama koje su se obavezivale da će poštovati složenu proceduru konzerviranja datih predmeta, a koju je propisala NASA.

Obzirom da imaju (kao i ja) bogatu kolekciju guma, a i u želji da zainteresuju novu publiku, NASA je sastavila nova pravila koja će omogućiti i organizacijama koje su tradicionalno isključene iz takvih programa, kao što su grupe građana ili osnovne škole, da se priključe igri. Da bi ubrzala proces, agencija je odustala od nekih zahteva o zaštiti na otvorenom prostoru, ili da u slučaju da zafali neki deo ili farba, sve bude tretirano kao vlasništvo Nase pa tako i naplaćivano.

Zato će od sada gume moći da se koriste u različite svrhe, uključujući umetnost, skulpturu, nameštaj, građevinu ili čisto pokazivanje zainteresovanim radoznalcima.

Sve zahteve je potrebno poslati do 11. juna, kao i dokaz o mogućnosti plaćanja osiguranja u slučaju gubitka gume, u vrednosti od samo $250. Prema američkim zakonima, gume neće smeti da se izvezu van granica zemlje.

Pored guma sa misije pomenute STS–116, NASA će ponuditi i gume sa misije iz 2005., "Return To Flight"[1] STS–114; one sa STS–88 iz 1998. koje podsećaju na rđanje Međunarodne svemirske stanice; STS–95, kada se bivši senator i astronaut John Glenn posle 36 godina ponovo vratio u svemir; i STS–61C, koji je sleteo samo 10 dana pre nesreće Challengera 1986. godine.

Prema vebsajtu programa, prednost će imati oni sa kreativnim i inovativnim predlozima, prethodnim iskustvima, tehničkim znanjem, obrazovnim potencijalima, oni koji su više usaglašeni sa Nasinim edukativnim ciljevima, i koji su atraktivni za "netradicionalnu" publiku.

NASA očekuje da će rezultate odgovora na molbe objaviti do 18. jula ove godine.

Ovo će biti i početak jednog velikog projekta koji planiraju u Nasi, jer će prema planu, od 2010. iz opticaja biti povučena i tri preostala šatla, tako da će stotine hiljada artefakata biti dostupno svim korisnicima programa.

Deo gume sa Discoveryja koga je Nasin stručnjak i inženjer Seth Berkowitz poklonio Nasinom specijalisti za obrazovanje, Jane Hodgesu. Radilo se o misiji STS–70, od 13. jula 1995.

Guma nastradala prilikom testiranja.

Nakon nesreće šatla Columbia, stanovništvo se uključilo u nalaženje rasutih delova po istočnom Teksasu. Ovde se vidi jedna od dve desne zadnje gume, pronađena u blizini Hemphilla. Lokacija je uneta u mapu uz pomoć GPS.

P.S.

Kao što sam rekao, ja sam montirao Tigrove "Vintere". Šatlovi koriste "Michelin® Air™" – kako kažu i reklami, to su gume sa drugog sveta. Naravno, obzirom da se koriste u svemirskom programu šatlova još od početka, od 1981. godine.

Šatl ima 4 zadnje gume glavnog stajnog trapa, dimenzija 44,5 x 16,0–21 sa 34 šare, i 2 napred, dimenzija 32 x 8,8 sa 20 šara. Šatlove gume su, kao kod većine aviona, punjene azotom, zbog stabilnosti na različitim visinama i temperaturama. Zbog velike težine koju nose, zadnje gume se duvaju na 340 psi (funti po kvadratnom inču; oko 23 atm), a prednje dve na 300 psi (20 atm). Gume su teške po 100 kg, a spoljnji prečnik im je 1,14 metara. Mogu da pri maksimalnoj brzini od 420 km/h nose po 7 tona!

Moraću da kupim jedan par za po gradu. Čuo sam da jedna košta svega $10.000. 

(13.05.2008.)

vrh