Dipl. ing. Drago I. Dragović dragovic@net.yu

Kalendar kroz istoriju Molim te objasni mi Popust

30 .6. 2007.

Na slikama koje su dobijene posredstvom Hubbleovog svemirskog teleskopa, vide se Vesta i Ceres, dva najmasivnija asteroida Glavnog pojasa, koji se proteže između Marsa i Jupitera. Ovakve slike treba da pomognu astronomima da što preciznije isplaniraju već uveliko zahuktalu istraživačku operaciju NASA–ine svemirske letilice „Dawn“  

Ceres i Vesta

Ako sve protekne po planu, dok mi budemo 7. jula slavili na Dan borca, NASA će kao uzinat nama lansirati ovu letilicu na četvorogodišnje putešestvije ka asteriodnom pojasu. Kad konačno stigne na odredište, ući će 2011. prvo u orbitu oko Veste, a 2015. i oko Ceresa. „Dawn“ će biti prva ikad lansirana sonda koja ima za zadatak da uđe u orbitu oko dva tela. Procenjuje se da u asteroidnom pojasu ima najmanje 100.000 asteroida, koji predstavljaju ostatke materijala tu nakupljenog nakon stvaranja planeta solarnog sistema pre 4,6 milijardi godina.

„Dawn“ će takođe biti i prava letilica koja će posetiti jednu planetu patuljka. Međunarodna astronomska organizacija (IAU) je krajem avgusta 2006. godine proglasila Ceres za jednu od tri takve planete u solarnom sistemu. Istina je da Ceres ima oblik i orbitu poput planeta Sunčevog sistema, ali mu je titula pete planete izmakla za dlaku, jer po definiciji nije u stanju da počisti svoju orbitu od ostataka, kao što to rade „prave“ planete. Iako je Ceres od tada klasifikovan kao planeta patuljak, ostalo je nedorečeno da li se i dalje smatra asteroidom ili ne.

Da bi pripremili letilicu za posetu Vesti, astronomi su se dosetili da iskoriste Hablovu WFPC2 kameru i načine nove fotografije asteroida. Prikazana slika (desno) je načinjena 14. odn. 16. maja ove godine. Uz pomoć Habla, astronomi su mapirali Vestinu južnu poluloptu, na kojoj dominira džinovski udarni krater nastao pre nekoliko milijardi godina. Krater ima 456 km u prečniku, što predstavlja 80% čitavog Vestinog prečnika (530 km). Kada bi Zemlja imala takav krater, u njega bi mogao da stane čitav Tihi okean. Prilikom sudara, oko 1% čitave tadašnje Veste je odletelo u kosmos, a ostaci su sttvorili više od 50 manjih asteroida koje astronomi danas ponekad nazivaju vestoidima. Vesta je velika skoro kao četiri Srbije – sa Kosovom i Vojvodinom.

Prethodno, Habl je širokougaonom kamerom slikao Vestinu južnu poluloptu još 1994. i 1996. godine. Sada je, još oštrijim „okom“, mogao da uoči i detalje veličine svega 60 km. Na ovim novim slikama, na površini asteroida se lako uočavaju velike razlike u sjaju i boji. To samo potpiruje maštu naučnika, i očekuje se da će „Dawn“ poslati na Zemlju široki spektar novih saznanja o tvorevinama na površini drugog najvećeg asteroida u pojasu.

Hablove slike otkrivaju globalnu rasprostranjenost izvesnih struktura koje se protežu od severne do južne hemisfere. Vidi se i velika razlika u sjajnosti tla na istoku i zapadu, što verovatno govori o različitom sastavu materijala. Obe karakteristike možda mogu da predstavljaju dokaz izvesnih vulkanskih aktivnosti na Vesti. Veličine tih različitih regiona variraju, a neki se protežu i stotinama kilometara.

Razlike u sjajnosti donekle podsećaju na Mesec, gde glatki i tamni regioni predstavljaju mora bogata gvožđem, za razliku od svetlijih visoravni, koje sadrže minerale bogate aluminijumom i kalcijumom. U vreme formiranja Veste pre nekih 4,5 mld. godina, temperatura je bila tolika da su istopljeni teški metali mogli da potonu ka Vestinom središtu, a da se lakši materijali podignu ka površini.

Kombinacijom Vestinih slika u dve boje naučnici su u stanju da proučavaju različitosti u mineralima bogatim gvožđem. Na taj način mogu puno da nauče o strukturi i sastavu Vestine kore, ali i da naprave studije za neku buduću eksploataciju. Svi se nadaju da će „Dawn“ obezbediti dovoljno novih detalja za takve procene.

Na slikama Ceresa (levo), Habl otkriva svetle i tamne regije na površini koje mogu biti određene topografske promene kao što su krateri i/ili zone različitog površinskog materijala. Sasvim je moguće da su neki od udarnih kratera razlozi za uočene promene, jer su okolnom pejsažu dodali tone novog materijala. Ovaj asteroid, velik poput Francuske i mase oko 9.5 × 10²⁰ kg, predstavlja trećinu ukupne mase svih asteroida u solarnom sistemu, iako je to samo 4% mase našeg Meseca.

Ceresov okrugli oblik nagoni na zaključak da poseduje slojevitu unutrašnjost kao i velike zemljolike planete. Veruje se da poseduje kamenito jezgro, zaleđen omotač i tanku, rastresitu koru, a optimisti se nadaju da će pronaći i tragove veoma slabe, ali ipak kakve–takve atmosfere. Postoje šanse i da se negde ispod površine krije i zaleđena voda, što sve zajedno ovaj asteroid, otkriven još 1801. godine, čini izuzetno pogodnom naučnom metom.

(30.06.2007.)

vrh

priključite se

ASTEROIDI - broj, veličina, nastanak, orbite, neki najpoznatiji asteroidi (Ceres, Ida, Gaspra, Mathilde), "srpski", "hrvatski" i "slovenacki" asteroidi.....