Dipl. ing. Drago I. Dragović dragovic@net.yu

16.1.2006.
CNN je javio da je "Lockeed Matrinova" raketa "Atlas V 551" spremna za lansiranje. Ako ne bude iznenađenja, crveno dugme za start će u vojnoj bazi u Cape Canaveralu biti pritisnuto u utorak u 13:24 po lokalnom vremenu.*

Ovog puta cilj je zbilja fantastičan – Pluton i tajanstveni objekti Kajperovog pojasa. Da se podsetimo da je Pluton jedina planeta solarnog sistema koju do sada nije ispitalo oko kamere neke sonde sa Zemlje. Za tako nešto poslednja prilika se ukazala još pre 20 godina, kada su "Vojadžeri" bili u "komšiluku", ali je Pluton bio predaleko i čitav plan je pao u vodu. Ako misija uspe, Amerikanci će biti jedini kojima je pošlo za rukom da svojim sondama "posete" sve planete Sunčevog sistema.

Knjige D. Dragovića: "Molim te objasni mi" "Kalendar kroz istoriju"   Popust za čitaoce AM

Letilica, sa simboličnim imenom "New Horizons", ima pred sobom dug put – skoro 5 milijardi kilometara. NASA se nada da će letilici za to trebati bezmalo 10 godina, iako će to biti najbrža sonda koja je do sada lansirana sa Zemlje. Do Meseca će joj trebati samo 9 sati, a do Jupitera 13 meseci. Biće to dugo čekanje za naučnike i inženjere koji su osmislili misiju, ali se svi slažu da će se to višestruko isplatiti.

"Novi horizonti", levo: pre postavljanja na raketu nosač, desno: umetnička vizija kod Plutona

Pored posete kontroverznoj poslednjoj planeti Sunčevog sistema, planirana je i poseta Kajperovom pojasu, širokom torusu ledenih stenovitih objekata, koji se prostire daleko iza Neptunove orbite. Naučnici veruju da su to krhotine preostaje još od nastanka planeta pre 4,6 milijardi godina. Iako je teorija o njihovom postojanju prilično stara, prvi objekti u Kajperovom pojasu su otkriveni tek 1992. godine. Od tada ih je detektovano na stotine, od kojih su neki prilično veliki. Danas se sumnja da se tamo možda krije nova vrsta planeta, i da je Pluton samo jedan od brojnih članova te velike porodice. Naučnik projekta Hal Weaver kaže: "To je možda najvažniji region u solarnom sistemu. Do sada je neistražen, i 'New Horizons" će biti prvi koji će ga posetiti i istražiti iz blizine i lično."

Ako sve bude teklo po planu, NASA planira da između 25. februara i 2. marta sonda stigne do Jupitera, gde će, iskoristeći njegovu snažnu gravitaciju, biti velikom brzinom "ispaljena" praktično u pravoj liniji ka Plutonu. Kada ne bi koristili ovu "gravitacionu praćku", sondi bi trebalo više od 30 godina da leti do Plutona. Krećući se brzinom od 21 km/s, letilica će prići Jupiteru 3–4 puta bliže nego što je to uradila sonda "Cassini". I pored ogromne brzine, trebaće još čitavih 8 godina da ova letilica veličine klavira stigne na svoje odredište. Po planu, to bi trebalo da bude oko 14. jula 2015. godine. Nakon toga, ako instrumenti budu u redu, misija će se produžiti ka Kajperovom pojasu, gde se planira snimanje jednog ili dva objekta prečnika 50–100 km.

Energiju za uređaje na letilici će obezbeđivati već poznate radioaktivne plutonijumske baterije (RTG), teške oko 11 kg, kakve su do sada koristile mnoge letilice. Ipak, razna udruženja za zaštitu čovekove okoline su protestvovala kod NASA zbog mogućnosti da usled kvara na raketi dođe do pada letilice i oslobađanja radioaktivnog materijala. Pedantni stručnjaci NASA su ih umirili izračunavši da su šanse za to svega 1 prema 620. Baterije će toplotnu energiju nastalu raspadom plutonijuma–238 konvertovati u električnu i tako obezbediti rad uređaja za sledećih 20 i više godina. Stvorena energija bi bila dovoljna da stavi u rad dve sijalice od po 100 vati. Sve naredbe sa Zemlje i svi prikupljeni podaci i slike biće slati na Zemlju putem složenog radio–telekomunikacionog sistema, čije srce čini 2,1 m radio–antena, koja će sve vreme biti usmerena ka našoj planeti.

Od 7 instrumenata na sondi, možda dva najvažnija su kamere, nazvane po junacima TV serije Alisa i Ralf. Alisa je zapravo ultraljubičasti spektrometar čiji je zadatak da odredi sastav atmosfere Plutona i Harona. Ralf će u visokoj rezoluciji da pokuša da na dva odvojena kanala mapira povrčine Plutona i Harona.

Pored instrumenata za merenje naelektrisanih čestica solarnog vetra(SWAP) i snažnog teleskopa (LORRI), na letilici će se nalaziti i jedan naučni instrumenat (SDC) koji su osmislili studenti Univerziteta Kolorado. On će tokom čitavog leta brojati i meriti čestice kosmičke prašine, što nikada ranije nije učinjeno. Nju stvaraju komete i bezbrojni sudari objekata u Kajperovom pojasu.

Zbog male gravitacije Plutona, letilici koja bi želela da uđe u kružnu putanju oko njega trebala bi ogromna količina goriva za kočenje. Zato će "New Horizons" brzinom od 14 km/s samo proleteti na nekih 11.000 km kraj ove, kako je mnogi nazivaju dvojne planete, ali će i to biti dovoljno za prikupljanje mnogih podataka. Okvirni raspored za rad naučnih instrumenata na "New Horizonsu" prilikom približavanja Plutonu bi izgledao ovako:

• Nabliža tačka – 4 meseca: počinje faza osmatranja Plutona i Harona
• Nabliža tačka – 12 nedelja: biće premašena najbolja rezolucija Hablovog teleskopa
• Nabliža tačka – 4 nedelje: počinje svakodnevno snimanje
• Nabliža tačka + 10 nedelja: analiziranje podataka
• Nabliža tačka + 9 meseci: poslati svi podaci na Zemlju

Ovaj plan bi se neznatno izmenio prilikom snimanja objekata Kajperovog pojasa:

• Nabliža tačka – 4 nedelje: osmatranje objekata
• Nabliža tačka + 2 nedelje: analiziranje podataka
• Nabliža tačka + 2 meseca: slanje svih podataka na Zemlju.

Procenjuje se da će ova fantastična misija koštati američke poreznike preko 700 miliona dolara. Kada se to rasporedi, ispada da će svaki od njih dati svega po 20 centi godišnje – to je oko 150 dinara.

(16.01.2006.)

vrh