|
U jednoj domaćoj TV drami koja se nekada prikazivala na televiziji (naziv drame je zanimljiv - “Šargarepo, ti ne rasteš lepo”) scena se dešava u nekoj tipičnoj srpskoj kafani. Kelner (koga igra Ljubiša Samardžić) briše čaše iza šanka i jednim okom prati televizor u uglu prostorije. Na ekranu je neko lansiranje u toku. Smokijev komentar na to je otprilike: “Ma šta ja imam sa svemirom, ja živim na Zemlji”. To bi verovatno bio i komentar mnogih ljudi koje svakodnevno srećemo na ulici, na pijaci ili u supermarketu (naravno, postoji i manjina koja misli potpuno suprotno). Pa, treba li jednoj maloj, siromašnoj i prilično sluđenoj zemlji neka minijaturna srpska verzija Nase? Ja se ne dvoumim u tom pogledu. Naravno da treba. Imati takvu jednu agenciju ne znači da moramo odmah posedovati i svoje rakete i svoje kosmodrome. Postoji i ono što se zove “saradnja među nacijama zainteresovanim za kosmos”. Ako imamo ljude, naše naučnike, koji su deo vrlo važnog projekta najvećeg evropskog akceleratora, zašto ne bi smo slično uradili i u vezi kosmosa? Šta nas sprečava? Pare? Cena lansiranja jednog piko-satelita (satelit veličine dlana, težine ispod jednog kilograma) koga u svetu prave i studenti na fakultetima iznosi koliko i cena jednog automobila (može i polovnog ako je bolji) a to bi mogla da plati čak i ostrvska država Nauru, jedna od najmanjih zemalja na svetu. Dakle, nije nerealno imati “agenciju” i nije nerealno biti prisutan u kosmosu čak i sa skromnim budžetom, a i tehnologija svakim danom ide dalje i olakšava stvari.
No, vratimo se pitanju u naslovu teksta – da li Srbiji treba kosmička agencija? Ma treba ljudi. Treba. Uprkos svemu. I na Balkanu se stvari pomeraju. Evo, da mi je neko pričao 70-tih godina prošlog veka da će Bugari pre nas imati čoveka u kosmosu (doduše uz malu pomoć Rusa ali pa šta s tim?) ja mu ne bih verovao. A naši istočni susedi su sada za nas prava kosmička velesila! Ne samo da su imali kosmonauta u orbiti već su i neki uređaji na tadašnjim sovjetskim letelicama proizvod Bugarskih instituta (recimo, međuplanetarna sonda upućena prema Marsu 80-tih je nosila deo instrumenata napravljenih u Bugarskoj). A mi? U vreme Titove Jugoslavije bilo je nekih glasina o navodno, pripremama za lansiranje, uz pomoć Rusa, prvog YU satelita koji bi se (kako je to teško bilo pogoditi) zvao jednostavno “Tito”. Uprkos očiglednom zanimanju pokojnog Broza za svet kosmičke tehnike i njegovog fotografisanja sa astronautima misije “Apolo” od te priče nije preostao čak ni neki upotrebljivi vic. (20.09.2008.) 16.10.2008. Ljudi nemaju \'leba da jedu i samo nam fali jos jedna agencija za preusmeravanje novca poreskih obveznika.... Sta je sledece? Srpski Satelit (SS)????? Mica Tatic *** 24.09.2008. To je dobar nacin da se Srbi okrenu nebu,jer
ovako oborene glave prema zemlji nece stici daleko!OBAVEZNO oformiti
agenciju i neka se za pocetak zove: Milovic Nikola *** 24.09.2008. Da slazem se svakoj drzavi treba svemirska agencija pogotvo zemljama u razvoju (sto su zapadnjaci i istočnjaci pametnij od nas iz bivse YU) ervin *** 20.09.2008. Svakoj drzavi treba, ne samo Srbiji!Međutim, treba biti realan, sa ovom postavkom političara (od opozicije do pozicije) tako nešto je NE-MO-GU-ĆE!!! Ljubisa
|
|
Hajdemo
onako hipotetički da razmislimo i o nazivu jedne takve “agencije”.
To i nije tako neozbiljna stvar kako neki misle. Kada je Karel
Čapek u svojoj drami “R.U.R” izmislio naziv za jednu u to vreme
nepostojeću napravu koja će se jednom možda i proizvoditi u
budućnosti, to je bila stvar kreativne igre. Ali kada su se potom,
koju deceniju kasnije, stekle tehničke mogućnosti da nešto takvo
stvarno i nastane, ljudi su prirodno (a možda pomalo i zbog
lenjosti) posegli za prvim dopadljivim terminom a to je upravo bila
Čapekova izmišljena reč - “robot”. Dakle, hajde da nešto uradimo po
tom pitanju. Za početak, kako zvuči - “Srpska kosmička agencija“?
Meni zvuči dobro ali treba voditi računa i o skraćenicama (U ovom
slučaju to bi bila “S.K.A” što mi se baš ne dopada, čak zvuči kao
reč “uzeta” iz albanskog jezika. Recimo Albanci imaju termin “Ska
probljem”-”Nema problema”). Dobro, a “Srpska svemirska agencija”
-”S.S.A” (ovo “S.S.A” je teško za izgovor. Skraćenica “S.A.S” zvuči
odlično - šteta što je to i skraćenica jedne avio kompanije i
takođe, specijalnih jedinica Britanskog Kraljevstva). Možda ova
zadovoljava uslove - “K.A.S”(Kosmička agencija Srbije) Skraćenica
“K.A.S” se lako izgovara a asocira na brzinu i kretanje (kas, galop.
Fali još samo Pegaz raširenih krila sa oslikanim krstom i ocilima.
Mislim da je jedna od misija “Apolo” imala Pegaza na svom zvaničnom
amblemu). Takođe, u svom ranijem članku pod nazivom “Podržimo akciju
– Prvi Srbin u svemiru!” pokrenuo sam pitanje kako bi se naš
”svemirac” zvao (astronaut? kosmonaut? tajkonaut?) i nečiji komentar
u dnu teksta je bio “srbonaut”(!). Zanimljiva ideja ali je činjenica
da ni Rusi nisu svoje nazivali “Rusonauti” (odnosno “sovjetonauti”),
niti Ameri svoje “Ameronauti” jer je ipak potrebna kovanica veće
“univerzalnosti”. Interesantno je da ove kovanice dosta govore o
mentalitetu naroda koji ih je prihvatio kao svoje. Sve pomenute
imaju na kraju ono “naut” što je izvedeno od grčkog, pa imamo i reč
“nautika” iz istog korena. Nautika se naravno odnosi na “plovidbu”.
Kosmonaut je “onaj što plovi kosmosom” - neka vrsta mornara svemira
(svemir- slovenska reč “mir” znači “svet”. Znači “svemir” je
“svesvet” sve što postoji. Kosmička stanica “Mir” takođe znači
“svet” doduše veštački). Rusima kao slovenskom narodu izgleda da
preciznost nije bila najvažnija stvar. ”Kosmonaut” plovi celim
kosmosom, ne navodi se nikakva jasna destinacija. Ali uglavnom
anglo-saksonski Amerikanci imaju mnogo određeniju reč: ”Astronaut”
(“astro” je “zvezda” otuda i “astrolab” naprava za određivanje
položaja na osnovu zvezda). Dakle “zvezdoplovac” ili “onaj što plovi
ka zvezdama”. Šta znači “tajkonaut” kako su Kinezi “krstili” svog
letača nije mi poznato. 
