|
9. dec. 2003.
Letovi u svemir su ušli u novu fazu, eru jonskog pogona, kada je, sa primarnim ciljem testiranja nove tehnologije, NASA lansirala prvu svemirsku letilicu iz novog New Millenium programa, nazvanu DEEP SPACE 1. U julu 1999. godine približio se asteroidu 1992 KD. Mada jonski pogon daje letilici Deep Space 1 mnogo manje ubrzanje nego što je ubrzanje Zemljine teže, ipak je ono u stanju da postepeno obezbedi letilici toliku brzinu (oko 3,6 km/s) da je ona kadra da putuje kroz čitav Solarni sistem. Potisak stvaraju jonizovani atomi inertnog gasa ksenona (isti gas kao neon ili helijum, samo teži), dok su za energiju zaduženi veliki kolektori Sunčeve energije. Postepeno ubrzavanje letilice postiže se kada se joni počnu da izbacuju iz mlaznica motora ubrzani snažnim električnim poljem. Na slici gore se vidi plavičasti mlaz jona snimljen prilikom uspešnog testa prototipa motora obavljenog u znamenitim laboratorijama JPL u Pasadeni, u Kaliforniji, kroz koje su prošle sve velike američke svemirske letilice u istoriji. Motor je bio težak 8 kg, dugačak je 40 cm i istog tolikog prečnika. Mada se joni "ispaljuju" velikom brzinom iz motora – i do 110.000 km/h – nihova ukupna masa je toliko mala, da je motor ostvaruje potisak od svega 90 milinjutna. Letilica je ponela rezervoar od 81,5 kg ksenona, što joj je bilo dovoljno za oko 20 meseci pogona. Deep Space 1 je lansiran oktobra 1998. godine iz Cape Canaverala. Testirao je 12 novih tehnologija u svemiru, sreo se krajem 2001. godine sa Borrelly kometom i poslao do sada najbolje podatke i slike ikad snimljene sa jedne komete. Letilica je postojala sve do 18. decembra 2001. godine (decembar 2003.)
|
