2. april. 2008.
Danas je iz Evropske svemirske agencije stigla taze vest da
je najnoviji evropski robotizovani kargo brod dobio odobrenje da
pristane uz Međunarodnu svemirsku stanicu.
|
Kliknite na ilustraciju |
 |
Kosmonaut Jurij Malenčenko napravio je ovaj snimak
"Žil Verna" iz ISS, 29.3.2008.
Foto: ESA |
Automated Transfer Vehicle (ATV), nazvano "Jules Verne" po
francuskom pioniru naučne fantastike, izvršiće svoj prvi pokušaj
kačenja za ISS u četvrtak, u 16:41 sati po našem vremenu,
izjavio je portparol ESA. (Dobro, OK, nije rekao po našem, već
je pomenuo griničko vreme, ali ja sam to lako preračunao, da nam
bude lakše.)
"Do sada smo u nekoliko navrata proverili da su svi sistemi
na Vernu u odličnom stanju, i da smo spremni za parkiranje na
Stanicu," rekao je John Ellwood, meadžer projekta ATV.
"Svi smo radili jako naporno da bi došli do ove faze, i čitava
posada na Zemlji je dokazala da je u potpunosti spremna za
sutrašnji finalni manevar," kazao je on.
Glavna kontrola misije, smeštena u Tuluzu, na jugozapadu
Francuske (druga dva centra su u Rusiji i Americi), izvela je do
sada dva dvosatna testiranja letilice, jedan u subotu, a drugi u
nedelju, koji su prošli bez ikakvih zastoja. U tim testiranjima,
pomagao je i inženjer leta sa ISS, Jurij Malenčenko. Manevri su
otpočeli na oko 3,5 km od Stanice, a onda je uz pomoć naprednih
laserskih i video–ranging sistema ta razdaljina postepeno
smanjivana.
Ako sutrašnji pokušaj pristajanja ne uspe, ESA ima u rasporedu i
drugi pokušaj u subotu.
"Jules Verne" je letilica ukupno teška oko 21 tone. Lansirana je
9. marta, i konstruisana je tako da je u mogućnosti da se
automatski zakači za ruski modul "Zvezda", jedan od prvih
komponenti ISS. Kao korisni teret, na "Vernu" se nalazi 7,5 tona
vode, kiseonika, hrane, alata i ostalih potrepština.
Interesantno je da po svom obliku podseća na poznate letilice sa
X krilima iz Lukasovih filmova "Ratovi zvezda".
Za projektovanje i izgradnju ove letilice, ESA je do sada
potrošila 1.300.000.000 evra, a u fabrikama se sastavlja još
četiri nova ATV kargo broda. Njihovo sastavljanje i lansiranje
koštaće još dodatnih 300.000.000 evra po letilici. Evropa
planira da ka Međunarodnoj stanici uputi ukupno 7 ovakvih
teretnjaka. Svaki od njih može da ponese tri puta više korisnog
tereta od trenutno nezamenjivih ruskih "Progres" kargo brodova.
Smatra se da je usavršavanje tehnike automatskog pristajanja u
orbiti jedna od tehnologija koje će biti ključne za neke buduće
dugotrajne misije, kao što je naprimer let na Mars.
