Astronomski magazin - HOME

am@astronomija.co.rs
 
 
Astronautika
 

Sadržaj AM

 
kosmonautka
Najhladnija vasionska letilica

 

Vaši komentari

Dipl. ing. Drago I. Dragović
dragovic@net.yu

18. 02. 07.

Ko makar povremeno čita moje blogove, lako može da vidi da često volim da pišem o različitim ekstremima: do sada sam se osvrnuo na najmanje motore, najmanje frižidere, najmanje rupe na svetu, ili na najudaljenije ili najbrže vasionske letilice itd ... Danas ću ovu bizarnu "kolekciju" ekstrema dopuniti sa još jednim članom – "najhladnijom" vasionskom letilicom! Evo o čemu se radi.

Misija Evropske vasionske agencije (ESA) "Planck Surveyor", koja će da proučava uslove koji su vladali našim univerzumom neposredno nakon Velikog praska, dospela je u ključnu fazu – montiranje instrumenata na satelit, a koje se obavlja u kanskom "Alcatel Alenia Space", u Francuskoj.

Profesor Keith Mason, šef izvršnog Saveta za fiziku čestica i astronomska istraživanja (PPARC), organa preko kojega je Velika Britanija uključena u čitav program, kaže: "Planck predstavlja ogromnu šansu za unapređenje našeg znanja i shvatanja činilaca koji upravljaju funkcionisanjem našeg univerzuma. Integrisanje instrumenata u vasionsku letilicu predstavlja važan korak ka uspešnom lansiranju koje očekujem sledeće godine."

"Planck" će pomoći da otplovimo unazad, sve do praskozorja vremena, i najpreciznije do sada ispitamo mikrotalasno kosmičko zračenje (CMB) – eho zračenja koje je ispunilo kosmos odmah nakon Velikog praska pre nekih 14 milijardi godina. "Planck" će biti osetljiv na temperaturne varijacije od svega nekoliko milionitih delova stepena, i mapiraće čitavo nebo u devet različitih talasnih dužina. Male razlike u CMB će biti kao tragovi fosila koji u sebi kriju relevantne dokaze o organizmima od kojih potiču – u ovom slučaju, tragove fizičkih procesa koji su vladali na početku postojanja naše vasione.

Misija će obrađivati brojna fundamentalna pitanja, kao što su, recimo, početni evolutivni uslovi strukture našeg univerzuma, prirodu i količinu tamne materije i tamne energije, kao i objašnjenje same vasione.

Projekat "Planck" je u sebi objedinio saradnju naučnika i industrije zemalja širom sveta. Britanski naučnici sa Univerziteta Cambridge i Cardiff, londonskog Imperial Collegea, Univerziteta Manchester, Jodrell Banka i Rutherford Appleton Laboratory imaju ključne uloge – kako u planiranju same misije, tako i u stvaranju komplikovane opreme za osetljive instrumente na letilici, analizi podataka i naučnim operacijama nakon lansiranja.

Profesor sa Kembridža, George Efstathiou, član naučnog tima misije i ko–istraživač na "Planckovom" visokofrekventnom instrumentu (HFI), kaže: "Preciznost brodskih mernih instrumenata će nam dozvoliti da merimo varijacije temperature pozadinskog zračenja sa većom preciznošću nego što su to astronomi mogli ikada ranije, i da dobijemo nikad viđenu sliku našeg univerzuma iz vremena kada je on bio izuzetno mlad – svega 300.000 godina star."

  Kliknite na sliku        
Planck_Surveyor.jpg (192218 bytes) Satelit "Planck Surveyor" postavljen u Kanu, u postrojenjima "Alcatel Alenia Space" (AAS), 1. februara 2007. godine. AAS je glavni preduzimač za gradnju satelita. Planira se da će satelit  krenuti u kosmos 2008. raketom "Ariane 5" zajedno sa teleskopom "Herschel" (ili FIRST), mase 3.300 tone.
ogledalo.jpg (206055 bytes)

Ogledala za satelit "Planck", prispela u postrojenja AAS u Kanu. Glavno ogledalo je dimenzija 1,492×1,292 metra, sa fokusnom daljinom od 0,72 m. Malo ogledalo će imati žižinu daljinu od 0,514 m, dok će sam teleskop imati žižinu daljinu od 1,8 m. Pre nego što je čitav projekat zvanično odobren krajem 1996. godine, nazivao se COBRAS/SAMBA, da bi ga potom preimenovali u čast nemačkog Nobelovca iz 1918. godine, Maxa Plancka (1858–1947).

"Planck" će nositi teleskop prečnika 1,5 metar, koji će mikrotalasnim zračenjem "hraniti" dva instrumenta čiji je posao da prave slike neba na dvema različitim frekvencijama – tzv. Low Frequency Instrument (LFI), koji se sastoji od mreže ultraosetljivih radiometara, i tzv. High Frequency Instrument (HFI), koji se sastoji od mreže visoko osetljivih mikrotalasnih detektora, poznatih kao bolometri.

 Kliknite na snimak  
model.jpg (19042 bytes)
satelit.jpg (98158 bytes)
satelit2.jpg (70870 bytes)

Uslovi pod kojima će "Planck" raditi predstavljaju pravi tehnološki izazov za instrumente na satelitu. U želji da pruže što objektivnije naučne rezultate, "Planckovi" detektori moraju da funkcionišu na vrlo niskim i nadasve stabilnim temperaturama. Vasionska letilica je zato opremljena sofisticiranim kriogenim rashladnim sistemom, koji će da hladi instrumente skoro do nivoa apsolutne nule (–273,15° C), do nekih –253 stepena Celzijusa, pa do samo jedne desetine stepena iznad apsolutne nule!

Dr Tom Bradshaw sa CCLRC [1] Rutherford Appleton Laboratory radi na rashladnom sistemu osmišljenom specijalno za High Frequency Instrument. On kaže: "Planck predstavlja pravi tehnološki izazov s obzirom na temperaturu koja je potrebna za rad instrumenata. Letilica ima slojevit rashladni sistem, sličan ruskim 'Matuškama', koji čuva instrumente hladnim na način da njihova sopstvena toplota ne utiče na naučna merenja."

Nakon sastavljanja letilice, (kraj feburara ove, 2007. godine), "Planck" se nosi u Liege, u Belgiju, gde će se podvgnuti brojnim testiranjima performansi instrumenata na ekstremnim temperaturama. Za sada, planirano je da "Planck" bude lansiran 31. jula 2008. godine raketom "Ariane 5" iz Kouroue u Francuskoj Gijani. Tada će istom raketom biti lansiran i infracrveni teleskop "Herschel Space Observatory", deo ESA–inog projekta za proučavanje formacija galaksija, zvezda i planetnih sistema. Jednom operativne, obe misije će proučavati različite aspekte "hladnog" kosmosa, obezbeđujući komplementarne informacije o prethodno nepoznatim regionima univerzuma.

"Planck" će biti logična nadogradnja prethodnih NASA–inih CBM misija – "Cosmic Background Explorer" (COBE) i "Wilkinson Map Anisotropy Probe" (WMAP) – od kojih ovaj poslednji još radi. Profesor astrofizike i kosmologije, George Fitzgerald Smoot III (1945), vodeći naučnik misije COBE, i čovek koji je 2006. podelio Nobela za fiziku za doprinos izučavanju pozadinskog zračenja, radiće kao ko–istraživač i na "Plancku".

 

[1] Council for the Central Laboratory of the Research Councils (CCLRC ili CLRC), telo britanske vlade, koje nosi civilna istraživanja u nauci i inženjeringu. Potpomaže velike projekte u istraživanjima materijala, laserskoj i kosmičkoj nauci i alternativnim izvorima energije koji su u interesu vlade, velikih istraživačkih ustanova, univerziteta i industrijskih istraživanja i razvoja. Imaju oko 1.700 zaposlenih, na 3 lokacije: Rutherford Appleton Laboratory, Daresbury Laboratory i Chilbolton Observatory.

 

(24.05.2007.)


Komentar?

Vaše ime:
Vaša e-mail adresa:
Predmet:
Vaš komentar:

vrh

 

Potražite

AM Index
 
priključite se

Najmanji robot na svetu

Najmanji motor na svetu

NAJMANJA RUPA NA SVETU