|
28 decembar 2005. Prvi Galileov demonstrator je u orbiti, praveći najvažnije korake ka skroz funkcionalnom novom evropskom globalnom sistemu za navigaciju. Projekat je realizovan saradnjom evropsle svemirske agencije (ESA) i evropske komisije (EK). Điove A, kako je nazvan prvi element sistema Galileo, lansiran je danas sa kosmodroma u Bajkonuru (Kazahstan), ruskim nosačem Sojuz, kojim je upravljao Starsem. U 6:19 h, po srednjeevropskom vremenu, nosač je izveo seriju manevara kako bi dostigao kružnu orbitu na visini od 23 258 km i nagnutost 56 stepeni u odnosu na Ekvator, pre nego što je oslobodio satelit, u 10:01:39 (CET).
«Godine plodonosne saranje između ESA-e i EK-a su obezbedile nove uređaje, kojim će biti poboljšan kvalitet života svih Evropljana», izjavio je ESA-in direketor general Jean Jaques Dordian, čestitatajući ESA-i i projektantskim timovima na uspešnom lansiranju. Ovaj, 600 kg težak satelit, koji je napravila Surrey Satellite Technology Ltd (SSTL) iz Gildforda (Velika Britanija), ima trostruku misiju. Prvi zadatak je da Galileo sistemu obezbedi korišćenje frekvencija odobrenih od Internacionalne Telekomunikacione Unije (ITU). Drugi, da demonstrira upotrebu kritičnih tehnologija za navigaciju narednih letelica koje će nositi Galileo satelite. Treći, da odredi radijaciono okruženje orbita, koje su planirane za kretanje Galileo sistema. Ranije poznat kao GSTB-V2/A (Galileo System Test Bed version 2), Điove A nosi dva dodatna, mala rubidijum atomska sata (svaki sa odstupanjima ne većim od 10 nanosekundi na dan) i dva uređaja za generisanje signala (jedan sposoban da generiše najjednostavniji Galileo signal i drugi, za kompleksnije Galileo signale). Ova dva signala će biti emitovana putem L-band faznog niza antena, dizajniranih za pokrivanje cele Zemljine površine vidljive sa satelita. Dva instrumenta će kontrolisati tipove radijacije, kojim će satelit biti izložen za vreme svoje dvogodišnje misije. Satelit je pod kontrolom SSTL-ove zemaljske stanice. Svi sistemi na njemu ispravno funkcionišu, solarna krila su razvijena i otpočelo je proveravanje orbite satelita. Kada ceo sistem bude postavljeno u funkciju, Galileo signali emtivovani preko Điove A modula će biti pažljivo analizirani na zemaljskim stanicama, kako bi se potvrdilo da zadovoljavaju kriterijume koje je odredila ITU. Prvi korak za Galila
Drugi demonstracioni satelit, Điove B, napravljen u evropskom konzorcijumu Galileo Industries, trenutno se testira i biće lansiran kasnije. Razlog tome je provera Passive Hydrogen Maser-a (PHM), koji će (sa odstupanjima manjim od jedne nanosekunde na dan) biti najprecizniji atomski sat ikada lansiran u orbitu. Dva PHM-a će biti korišćeni kao primarni satovi na operacionim satelitima Galilea, dok će dva rubidijum sata biti u službi back-upova. Kasnije, četiri operaciona satelita biće lansirana kako bi
obrazovali osnovne Galileo kosmičke i komunikacione segmente. Kada
se ova faza In-Orbit-Validation (IOV) završi, biće lansirani
preostali sateliti, da bi se postigla «puna radna sposobnost» (FOC). Veliki broj zadataka je planiran za Galilea, uključujući pozicioniranje i realizaciju ključnih servisa za transport na putu, železnici, avio i pomorskom saobraćaju, pomoć velikim ribarskim i poljoprivrednim organizacijama, pojedinim naftnim kompanijama, zatim civilnu zaštitu, građevinarstvo, javne radove i telekomunikacije. Korišćen materijal sa www.esa.int (28.12.2005.)
|
ESA PRAMATERIJA VODA OTKRIVENA NA MARSU LANSIRANA NAJJAČA EUROPSKA RAKETA
|
