ENCELADUS
Otkrivena atmosfera oko Enceladusa

 19.03.2005.

I dok je sva pažnja javnosti bila skoncentrisana na kamere i infracrveni spektrometar, instrumente od kojih očekujemo da nam detektuju vulkane na površini Enceladusa, ogromno iznenađenje došlo je sa magnetometra, uređaja koji meri jačinu i pravac magnetnog polja.

Tokom dva prolaska Kasinija na vrlo malom rastojanju, 17. februara i 9. marta 2005. godine, magnetometar je detektovao zakrivljenje magnetnog polja oko Enceladusa. Ovo je direktan dokaz da postoji značajna količina atmosfere a pošto je gravitacija Enceladusa nedovoljna da tu atmosferu i zadrži onda mora postojati i stalno obnavljanje atmosfere materijalom koji izlazi iz gejzira, vulkana ili neke slične podzemne aktivnosti.

Voyager II je 1981. godine prošao na oko 112000 kilometara od Enceladusa, međutim atmosferu nije detektovao. Moguće je da instrumenti na Voyageru nisu bili u stanju da primete ovakvo zakrivljenje magnetnog polja. Takođe je moguće da se nešto i na Enceladusu promenilo u međuvremenu.

Pretpostavka je da se atmosfera Enceladusa sastoji uglavnom od vodene pare. Buduća istraživanja bi ovo trebala da potvrde.

Ovim otkrićem Enceladus se priključio elitnoj skupini satelita sa atmosferom. Tu naravno prednjači veliki Titan, daleko ispred svih. Vrlo tanku atmosferu imaju i Triton, Evropa, Ganimed, Kalisto i, naravno, Io. Sunčev sistem je dinamično mesto i još mnoga iznenađenja su moguća.

(07.01.2005.)

vrh