|
Hajgens misija
Većina instrumenata, među njima i kamera, počela je da prikuplja podatke sa visine od oko 155 kilometara. Prva slika načinjena je na visini od 152,4 kilometara. Kako se i očekivalo, atmosfera je na ovoj udaljenosti od površine neprovidna. Međutim, gusti slojevi magle protezali su se do čak 30 km visine i na gotovo svim fotografijama načinjenim u tom rasponu ne vidi se skoro ništa. Tamna površina u gornjem delu slike i bele tačkice u samom dnu slike su greške i nepravilnosti na kameri. Između 40 i 30 kilometara visine pojavljuju se čudne formacije na slikama koje podsećaju na vijugava rečna korita i tamna jezera, ali u ovom trenutku je nemoguće reći da li su u pitanju artefakti na kameri ili se za trenutak vidljivost malo popravila. Da podsetimo, mnogo moćnija kamera na Kasiniju (2000 mm f/10) sa udaljenosti od 3000 kilometara od površine nije u stanju da razbere bilo šta prepoznatljivo na površini Titana, bilo da su to planine, brda, krateri, kanjoni – ništa! Titanove tajne otkrivamo mnogo teže i sporije nego što smo mislili. U gornjim slojevima atmosfere dominantni gasovi su metan i azot. Kako se Hajgens spuštao niže količina metana se konstantno povećavala. U jednom trenutku sonar je detektovao oblake bogate tečnosti, najverovatnije metanom. Oko 30 kilometara magla je nestala i ispod Hajgensa se razotkrio fantastičan svet. Kamera je slikala mnogo češće nego u gornjim slojevima atmosfere. Na slikama se ređaju rečna korita, obale, ušća, prostrane tamne ravnice, planine, ostrva..
Na visini od 15 kilometara Hajgens se nalazio tačno iznad granice između svetle i tamne oblasti, odnosno vrlo blizu obale. Na ovim slikama rečna korita, kroz koje je nedavno tekao metan, su sa izuzetnim detaljima.
Oko 10 kilometara pojavljuju se beličaste formacije. Zvanična
objašnjenja su zbunjujuća. U početku se tvrdilo da su to oblaci
metana ili etana nisko, tj tik iznad površine. Na kraju je
ostavljena mogućnost da to budu i geološki oblici na površini.
Dodatne analize podataka će razjasniti ovu važnu dilemu. Od 2 km pa sve do površine objekti na slikama su vrlo tajanstveni. Vrlo je teško išta tvrditi sa velikom sigurnošću, ali je sigurno da je Hajgens preletao i sleteo na tamno i ravno područije koje je bilo pod tečnim metanom u veoma bliskoj prošlosti. Drugim rečima, sleteo je u isušeno more ili jezero ili rečno korito. Na osnovu merenja na samoj površini došlo se do zaključka da je Hajgens sleteo/pao u neku vrstu mulja ili blata. Tik ispod površine nalazi se određena količina tečnog metana koja na površinu izbija na planinskim predelima i to u obliku izvora ili gejzira. Kompletnu animaciju, odnosno pregled slika po visini možete preuzeti sa adrese:
http://photojournal.jpl.nasa.gov/archive/PIA07234.mov (6.6
MB)
(07.01.2005.)
|
