|
Krajem juna NASA–ina svemirska sonda "Kasini" je ušla u drugu polovinu svoje četvorogodišnje misije po Saturnovom sistemu. "Kasini" se u orbiti oko Saturna nalazi još od 30. juna 2004. godine i od tada neprekidno izučava planetu, njene tajanstvene prstenove i bezbrojne satelite.
"Značajan deo vremena letilica je potrošila u izučavanju Titana tokom 15 nezavisnih preleta. U drugoj polovini primarne misije, koja po planu treba da bude okončana juna 2008. godine, 'Kasini' će posetiti Titan još 30 puta," rekao je Robert T. Mičel, direktor "Kasinijevog" programa iz Laboratorije za mlazni pogon (JPL) u Pasadeni. "Protekle dve godine smo shvatili tek kao lagano zagrevanje." "Posebno smo usredsređeni na Titan zato što smo sigurni da nam on može reći ponešto novo o ranoj istoriji Zemlje," kaže dr Tobi Oven, multidisciplinarni naučnik sa Havajskog univerziteta u Manoi. Oven dodaje "Izučavajući ovaj zaleđeni svet, nalazimo dokaze da je i istorija Zemlje možda započela sa istom metan–amonijačkom atmosferom kao i Titan. Zbog naše blizine Suncu, na Zemlji su se stvorili okeani tečne vode, koja nedostaje Titanu. Jedinstvena hemija Zemljinog okruženja na kraju je dovela do uslova za život, dok na Titanu srećemo samo zaleđeni eho rane Zemlje: metan, azot i obilje malih organskih molekula. Fina globalna izbalansiranost tople klime naše planete i jeste razlog zašto danas mi istražujemo Titan, umesto da neki Titanci istražuju Zemlju." Kasinijeva tura kroz Saturnov sistem dobija novo ubrzanje. "Ovog leta imaćemo mnogo posla. U toku sledećih 11 meseci čeka nas 17 kontakata sa Titanom i 51 precizan manevar za korekciju putanje letilice, što je više nego jednom nedeljno," kaže Džeri Džons, glavni navigator u JPL. Tokom jula, navigatori će početi sa skretanjem letilice tako da će orbita u odnosu na Sunce biti pomerena za skoro 180°, što će omogućiti da se Saturnov prsten sagleda iz ptičje perspektive. Taj postepeni manevar će trajati skoro godinu dana. "Jedna od najvećih misterija sa kojom se 'Kasini' susreće jesu promene u Saturnovom radio zračenju," kaže dr Bil Kurt, naučnik sa Univerziteta Ajova. "Primetili smo da se radio period, tj. učestalost emisije koja govori astronomima koliko se brzo ili sporo okreće planeta, menja za više od jednog procenta (nekoliko minuta) svakih 10 godina, a mi ne znamo zašto. Određivanje trajanja Saturnovog dana je ključni podatak za mnoge stvari, kao što je recimo brzina vetrova itd." Tokom drugog poluvremena svoje misije, "Kasini" će imati skoro nemoguć zadatak da da odgovore i popuni mnoge praznine koje su ostale u otkrićima tokom rada letilice u prve dve godine. Obilje informacija koje je tokom spuštanja kroz mutnu atmosferu Titana sakupio sam "Kasini" i njegova sonda "Hajgens" Evropske svemirske agencije, pokazali su da je Titan upadljivo sličan Zemlji. Postoje tragovi metanskih kiša, erozije, kanala, suvih jezerskih korita, mogućih vulkana i beskonačnih peščanih dina koje se protežu kilometrima. "Kasini" je otkrio i tri nova meseca i mnogo noviteta vezanih za ranije poznate satelite. Jedno od najčudnijih otkrića je divovski planinski lanac koji se proteže skoro čitavom dužinom ekvatora Saturnovog trećeg po verličini meseca, Japeta. U čitavom Sunčevom sistemu jedini mu je konkurent Marsov džin Olimpus Mons, koji je triput veći od Himalaja. Kasini je napravio slike Saturnovih prstenova u najvećoj rezoluciji do sada. Neobične strukture u prstenovima bile su uočljive već prvo dana sninanja. Videle su se talasaste pukotine, kao i neobični čvorovi i pletenice u njima. Pojavile su se i grudve leda velike nekoliko kilometara. Naučnici su uočili snažno delovanje meseca na prstenove. Prometej sakuplja čestice F–prstena, dok Encelad snabdeva česticama prostrani E–prsten. Postoji velika šansa da unutar Saturnovih prstenova ima čitava klasa malih satelita, kao i da postoje još mnogi novi i neistraženi podprstenovi. Posebno je bilo interesantno otkriće ogromnog ledenog gejzira blizu površne Encelada. To navodi neke naučnike da veruju da možda postoji more tečne vode ispod površine ovog satelita. Imajući u vidu sva ova otkrića u prve 2 godine, nije ni čudo što timovi "Kasinijevih" stručnjaka sa nestpljenjem iščekuju šta će njegovi instrumenti zabeležiti u sledeće 2 godine. Ostaje i nama da čekamo i nadamo se da će ih sreća pratiti kao i do sada. (24.06.2006.)
|
|
